Битка за српске брендове

У Србији су именом порекла или географском ознаком на националном нивоу до сада заштићена 33 пољопривредна и прехрамбена производа. Међутим, тек ће се преговарати о томе како да их заштитимо и на тржишту ЕУ. Почетак разговора са Бриселом је у марту, а процес заштите у просеку траје до пет година.

Субалпска клима, свеж ваздух на којем се суши, квалитетно месо и вишевековна традиција, све то Ужичане чини поносним на своју пршуту. Њено географско порекло је заштићено у Србији, али држава тек треба да се избори за бриселски печат.

"Неће бити лако али је оствариво. Наше сансе су реално мале, немамо удружења, сви смо мали, ситини, морамо се удружити да бисмо нешто значили на нашем, али иностраном тржишту", објашњава произвођач пршуте Никола Брковић.

Да би производ са жељеном ознаком дошао до европских полица потребно је уједначавање уситњене производње - иста паковања, квалитет, укус, мирис. Примера ради, у селима око Златибора, има око 60 произвођача пршуте.

"Препорука је да сви они који су се заштитили или планирају да заштите морају да се удружују. Једино ће тако бити препознати произвођачи нпр. пиротског качкаваља или ужицке говеђе пршуте", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде каже да за неке од тих производа немамо овлашћење, односно да нису видљиви на тржишту.

"Приоритет је да се подигне обим производње. Хоћемо и неке финансијске мере да дефинишемо у том правцу. Да дефинишемо и један правни оквир. Другим рецима, биће санкциконисани сви поизвођачи који стављају произвоиде под застићеним именом а немају овлашћења да то чине", каже Бранислав Ракетић.

Ознака порекла - гарант квалитета 

Ознака географског порекла гарант је квалитета, значи и додатну тржишну вредност и то да нико други не може производити робу идентичног назива. Оно што нас на тржишту може дочекати јесте да нека друга држава претендује на исти производ.

Пример је спор Хрватске и Словеније око тога чије је вино "теран", а потом и нове варнице због истарске пршуте. Чак је Словенија упутила Бриселу приговор на хрватски захтев за регистрацију тог производа.

"Питање је чији је ајвар. Да ли је наш, македонски, бугарски, хрватски или словеначки. Али то су неке ствари за које мислим да ће екипа Тање Мишчевић имати у виду и вероватно ће о томе разговарати. Исто као и у Словенији", каже професор ФПН-а Предсрг Симић.

Симић истиче да то егзотично, али да од производње тих производа зависи велии број сељака који су истовремено и гласачи. Према њему, то ће и политичаре терати да буду опрезни у таквим случајевима.

У министарству пољопривреде кажу да сви ти производи имају исте доказе, односно повезаност са географским подручјем, и да имамо чиме да се боримо.

Србија је преузела обавезу да у наредних пет година избрише као име све оно што је већ заштићено у ЕУ. Највише регистрованих производа има Италија око 250, следе Француска, Шпанија и Португалија.