Јасни пројекти кључ за ЕУ фондове

Почетак преговора са Европском унијом не отвара Србији нове европске фондове, али ће наша земља од 2014. моћи да рачуна на више новца јер једна држава мање користи претприступна средства. У току је припрема пројеката за наредне две године.

За земље Западног Балкана и Турску за буџетски период од 2014. до 2020. предвиђено је 11,7 милијарди евра, то је већи износ од постојећег буџета, а држава корисник мање - Хрватска, која користи фондове намењене чланицама. Колико ће свака земља добити знаће се прецизније у првој половини 2014.

Заменик директора Канцеларије за Еворпске интеграције Огњен Мирић рекао је да се сада тренутно ради програмирање тзв. планирање тих пројеката за 2014, 2016 годину.

"Очекујемо да током марта већ дефинишемо који су то приоритетни пројекти и онда до краја ове године, да већ то припремимо у смислу тих процедура које од нас очекује ЕУ", навео је Мирић.

Пројекти који се финасирају из фондова ЕУ захтевају поштовање процедура и испуњавања свих њених елемената.

Више је пројеката који се преносе из претходних година. Један од њих је интермодални терминал у Београду, чија је вредност око 19 милиона евра, а у припреми је неколико година.

Државни секретар у Министарству саобраћаја Миодраг Поледица рекао је да као и у сваком инфраструкутурном пројекту, било је доста потешкоћа с којима су се сусретали.

"Кад све те техничке и планске делове пројекта будемо спремили очекујемо да би донација могла да буде извесна ове године, а почетак изградње терминала тек идуће године", рекао је Поледица.

Да би пројекти били финансирани услов је да локална самоуправа обезбеди 10 до 15 одсто потребних средстава. Квалитетна документа су кључна у повлачењу средстава.

"ЕУ ради контролу употребе средстава у свим фазама израде пројекта, тако да је неопхондо да сви учесници и на локалу и на репулбличком нивоу буду потпуно припремљени, односно опремљени знањем за имплментацију овако захтевних пројектата", рекао је генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић.

Нови буџетски циклус доноси и новине. Пажња ће се усмерити на приоритетне области и секторе.

Заменик директора Канцеларије за Еворпске интеграције Огњен Мирић каже да ће фокус бити не на појединачним пројектима за свако министарство, него како један пројекат може да реши одређене проблеме више министарстава.

"Рецимо у области запошљавања, како можемо да увеземо пројекте образовања везане за потребе тржишта рада", рекао је Мирић.

У наредном буџетском циклусу ЕУ, Европска комисија планира да уведе и резервна средства које ће земље моћи да добију ако успешно користе ИПА фондове и напредују у европским интеграцијама.