Задругарство за опстанак пољопривредника

Земљорадничке задруге су век и по основни облик удруживања власника, углавном ситних пољопривредних газдинстава, у селима Србије. Данас оне готово да и не постоје. Ипак, подаци надлежних показују да више од 1.600 задруга бележи неку активност. У претходној години оне су имале приход од неколико стотина милиона евра.

Један од коопераната земљорадничке задруге Ваљево Иван Миловановић бави се скупом сточарском производњом, товом јунади. Њему задруга знатно помаже у набавци сточне хране, ветеринарским услугама и продаји грла.

"Само као удружени можемо да опстанемо и преко тих задруга да своје производе пласирамо на одређена тржишта, јер без удруживања, сам произвођач, сам товљач, не може да опстане", тврди Миловановић.

У Србији преовладавају мала имања. Од укупног броја, само половина су газдинства са поседом мањим од два хектара, седам одсто има 10 до 50 хектара, а само један одсто, односно скоро 6.000 домаћинстава, обрађује више од 50 хектара земљишта.

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић каже да се задругарство налази у кризи, али да није нестало.

"Ја могу да одговорно тврдим да и неће. Наша земља је позната по традицији што се тиче земљорадничког задругарства. У просеку негде око сто земљорадничких задруга се формира у току једне године и уочили смо да успевају оне које су специјализовале своју производњу", рекао је Михаиловић.

Мали пољопривредни произвођачи, а такво је у Србији свако друго домаћинство, само преко задруга или других облика удруживања може лакше продати неколико грла свиња или оваца, мање количине поврћа или житарица, по повољнијој цени набавити репроматеријал и конкурисати на европском тржишту.

То су у Европи најбоље применили Мађари и Пољаци. У Словенији, недалеко од Горице, од укупно две хиљаде хектара под виноградима, чак 65 одсто је у власништву коопераната задруге, винског подрума Горишка брда. Кооперанти сваке године предају задружној винској клети девет хиљада тона грожђа. Винарија то преради у вино и прода у 44 земље.

Андреј Валентинчич из Винска клет Горишка брда каже да су они одговорни да преузму сву производњу.

"Друго, договор је да се то грожђе плати кад се вино прода. Дужност кооперанта је да све што произведе преда задрузи", објашњава Валентинчич.

Задругари истичу да је неопходан нови закон о задругама и стратегија развоја задругарства. Задруге су кроз историју увек биле, а то могу бити и данас, у неким другачијим околностима, основ не само економског, већ и социјалног развоја и опстанка српских села, којих је из године у годину све мање.