Европа пристаје на "Јужни ток"

Европска комисија и Русија тражиће заједничко решење за "Јужни ток", без ревидирања међудржавних споразума са земљама кроз које пролази тај гасовод, пренео је руски дневник Ведемости.

Како наводи лист под насловом "Европа пристаје на Јужни ток", ту информацију су за Ведемости потврдили представници руског Министарства енергетике и европског комесара за енергетику Гинтера Етингера.

Тако ће се се о решењу за "Јужни ток" разговарати са "Гаспромом", без даљег условљавања земаља кроз које пролази тај међународни гасовод. Гасовод "Јужни ток" пролази и кроз Србију.

Русија и ЕУ договориле су се 17. јануара о формирању радне групе за решавање техничких и правних питања у вези са пројектом "Јужни ток", гасној рути која ће задовољити 15 одсто потреба Европе за тим енергентом до 2018. године.

Крајем прошле године Европска комисија оценила је да уговори о изградњи "Јужног тока" које је Русија закључила са шест земаља чланица ЕУ и Србијом нису у складу са европским прописима, односно да крше Трећи енергетски пакет.

Министарство енергетике Русије саопштило је почетком децембра 2013. да је добило званичан захтев од Европске комисије о неопходности ревизије споразума које је Русија склопила са земљама учесницама "Јужног тока".

Премијер Русије Дмитриј Медведев је касније изјавио да су ти споразуми изнад документа ЕУ, односно Трећег енергетског пакета, који је оценио као "национални", али је указао да је Русија спремна на дијалог. 

Израдња деонице гасовода кроз Србију који ће коштати 1,9 милијарди евра, симболично је почела 24. новембра. Пројекат изводи предузеће "Јужни ток Србија" у којем "Гаспром" има 51 одсто, а "Србијагас" 49 одсто власништва.

"Јужни ток" требало би да руски гас доведе до Италије цевима испод Црног мора и копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније.

Вредност пројекта је 16 милијарди евра, а испорука гаса би требало да почне 2016. године.