Шта кочи сузбијање сиве економије?

После Бугарске, Србија је, од 11 земаља централноисточне Европе, најлошије рангирана по сивој економији. Чак 31 одсто свих добара које годишње произведемо заврши у нелегалним токовима. Ако бисмо садашњи ниво сиве економије за три године, интензивнијим сузбијањем, успели да спустимо на ниво земаља у окружењу, наш буџет био би пунији за око 40 милијарди динара, истичу економисти. Дају препоруку - треба почети од најочигледнијег примера, нелегалне трговине на зеленим и бувљим пијацама.

Нефер тржишна утакмица најчешћа је на бувљим и зеленим пијацама. Играчи - трговци раде прописно, против оних са шверцованом робом. На законска правила игре и државни инспектори, чини се, често зажмуре. Зато и не чуди што сива економија буја.

Количину разноврсне робе чија је вредност мања од 100 евра у земљу је могуће унети легално. Тада се сматра да је за личне потребе, а не за продају. Међутим, она ипак често завршава у промету. У Управи царина, кажу да су упознати са тим, али и немоћни да то спрече.

"Ми немамо закон у Републици Србији да је забрањено да једно лице пређе 50 пута гранични прелаз у току дана", каже Марко Ћирковић, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења у Управи царина.

И док цариници тврде да већег шверца чоколада и других сличних производа нема, а тржишна, комунална, пољопривредна, пореска, санитарна, ветеринарска инспекција - да су готово свакодневно на терену, пијаце су опет пуне шверцоване робе.

Слободан Шеловић, начелник Комуналне полиције истиче да је прошле године преко девет милиона динара наплаћено само за изрицање мандатних казни, а покренуто је преко четири хиљаде захтева за прекршајни поступак.

Ни новчане казне ни заплена робе нису јак разлог да трговци одустану од продаје. Изгледа да нису социјално угрожени како се о њима најчешће мисли.

"Очигледно је да се трговцима исплати да и даље набављају робу из нелегалних токова и да је стављају у промет. Из тих разлога бићемо још енергичнији у 2014. години ради елиминације сиве економије", истиче начелница тржишне инспекције Министарства трговине Мирјана Вељовић.

Благе казне поништавају рад инспектора

Инспектори кажу да резултате њиховог рада поништавају благе судије за прекршаје.

"Из моје праксе добијам од судова врло често пресуде да се не зна боравак окривљеног, непознат је или није способан за расуђивање или разних неких разлога и застарео поступак и зато нису осуђени", каже Јасмина Кораћ из Републичке тржишне инспекције.

Саша Ранђеловић, доцент на Економском факултету сматра да овако држави губи део прихода, којим се финансирају сва она јавна добра и услуге које ми користимо, и јавна безбедност и инфраструктура и образовање и здравство.

Ранђеловић предлаже оштрију казнену политику и забрану промета нове гардеробе, хемијских и прехрамбених производа на бувљим и зеленим пијацама. Наглашава да би тиме заправо највише били погођени шверцери на велико који снабдевају оне мање.

Да је, ипак, најважнија одлучност државе да се обрачуна са сивом економијом, показује пример у Булевару краља Александра, где је продаја нелегалне робе на картонским кутијама и хаубама аутомобила слика прошлости.