Табаковић не очекује негативна колебања

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да не очекује да ће снижавање кредитног рејтинга земље имати негативне последице по српску економију, као и да то говори да добре одлуке које је влада донела у области фискалне консолидације још нису дале ефекте.

"Живимо у време када се снижавају кредитни рејтинзи много јачим економијама, тако да сам уверена да ово неће довести до негативних колебања и кретања на нашем финасијском тржишту, као и да неће много утицати на оне земље које су већ намеравале да уложе овде", рекла је Табаковићева Танјугу.

Табаковићева верује да ће Србија закључити аранжман из предострожности са ММФ-ом, "што би требало да допринесе, не само анулирању снижавања кредитног рејтинга, него би требало и да ослободи инвеститоре евентуалног страха од ризика за улагање на овим просторима".

Према њеним речима, аранжман са ММФ-ом је од изузетног значаја за Србију, не због новца, јер нам он није потребан имајући у виду да су девизне резерве достигле највиши ниво од 11,2 милијарде евра.

"Аранжман из предострожности са ММФ-ом значио би додатну потврду кредибилитета економске политике, потврду да Србија сада спроводи реформе за које се безрезервно определила и да је економија на сигурном путу економског опоравка и одрживог развоја"
"То ће позитивно утицати на перцепцију Србије од стране инвеститора, који нам јесу потребни и сада и у будућности", нагласила је Табаковићева.

Притисци на слабљење динара краткорочни

Јоргованка Табаковић је изјавила да су притисци на слабљење динара претходних дана краткорочни и да нису били неочекивани.

То је, пре свега, последица најаве америчког ФЕД-а да ће "затезати" своју монетарну политику, што се на глобалном финасијском тржишту одразило готово моменталним слабљењем појединих валута, истакла је Табаковићева у интервјуу Танјугу.

"Слабила је и мађарска форинта и турска лира, али динар нешто значајније зато што се у Србији, на овако плитком финансијском тржишту, сваки поремећај много јаче осети него у развијенијим економијама", објаснила је она.

"НБС интервенише не циљајући ни једну вредност курса, али у циљу одржавања стабилности на финасијском тржишту, као и одржавању таргетиране инфлације усидрене на средњи рок", нагласила је Табаковићева.

Говорећи о разлозима за рекордно ниску инфлацију на крају 2013. године, она је навела да је то, пре свега, резултат добро одмерених мера монетарне политике, а значајни фактори били су и добра пољопривредна сезона, као и повећана економска активност.

"Извоз је помогао, не само да имамо боље резултате у платнобилансној позицији, него да имамо и стабилност девизног курса, који је један од значајних чинилаца који се преноси и на инфлацију", рекла је Табаковићева.

Она је нагласила да се "пречесто употребљава неистина" да је ово, пре свега, "инфлација сиромаштва" јер се, од неколико фактора који су на њу утицали, као пресудни узима ниска куповна моћ грађана.

Табаковићева је навела да треба имати у виду да је куповна моћ у претходној, 2012. години, била већа за 240 динара по грађанину, а инфлација је била 12,2 подсто.

"За успешност монетарне политике од кључног значаја је то што је НБС тачно утврдила карактер инфлаторних притисака и на њих реаговала добро одмереним подешавањем референтне каматне стопе и дозирањем динарске ликвидности, а правовременим присуством на девизном тржишту успела је да обезбеди и стабилност курса", рекла је гувернер.

Она је истакла и да се чуди кад се поједини стручњаци залажу за вишу инфлацију као стимулушућу за привредну активност.

"Ако би виша инфлација позитвно деловала на економску активност, онда би Србија већ одавно била међу водећим земљама у Европи. Пошто то није случај, очигледно та логика није адекватна. Напротив, ниска и стабилна инфлација ствара пословни и инвестициони амбијент који може да "произведе" одржив економски раст и стандард становништва", навела је Табаковић.

Гувернер је истакла и да не очекује да би слабија пољопривредна сезона у овој години могла да угрози држање инфлације у циљаним границама од четири плус-минус 1,5 одсто.

НБС опрезна у вођењу монетарне политике

Табаковићева је нагласила да је НБС опрезна у вођењу монетарне политике и да је задржала референрну каматну стопу на 9,5 одсто, не желећи да преливања са међународних финасијских трзишта, одлуке ФЕД-а, најаве смањења кредитног рејтинга, прича о изборима или било шта друго угрози стабилност на којој централна банка ради.

"Пошто једном месечно одржавамо извршне одборе, биће прилике да релаксирамо монетарну политику у тренутку када нам то дају за право или повећана привредна активност, или материјализовани ефекти фискалне консолидације", истакла је она.

"Преко је потребно да држава своје трошење умери што није лако, јер је реч о наслеђеним обавезама, реч је о наслеђеним дуговима и бављењем последицама. Али последице тог фискалног дефицита се преливају на финасијско тржиште као повећана ликвидност на коју Народна банка не може да утиче другачије него повлачећи тај вишак динара са тржишта, а то кошта", објаснила је Табаковићева.