Јавни дуг удвостручен од 2008. године

Држава, привреда и становништво дугују 41,4 милијарде евра, што је 1,1, одсто више него пре годину дана. Иза тих бројева крије се следећа ситуација - док су се привреда и становништво раздуживали, држава се на другој страни задужила за нове готово две милијарде евра. Притом, у Влади кажу да ће држава и наредних година морати додатно да се задужује да би покрила мањак у државној каси и финансирала отплату старих кредита.

У 2013. години држава се у просеку задуживала по 61,7 евра у секунди, израчунали су економисти.

Јавни дуг је према подацима Министарства финансија на крају новембра био 19,5 милијарди евра или око 60 одсто БДП-а.

Према рачуници Фискалног савета држава дугује више - 64 одсто БДП-а или 20,7 милијарди евра. У сваком случају, далеко смо од законске границе задуживања од 45 одсто.

Министар финансија Лазар Крстић сматра да Србија није у опасности да доживи банкрот ситуацију.

"Ми смо предузели мере које су ишле заједно с буџетом да би спречили било какву опасност те врсте. Битно је да имамо дисциплину у задуживању у наредне три године, да новац од кредитора користимо за ствари које ће нам стварати БДП-а", каже Крстић.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже да држава низ година, шесто до седам година више троши него што зарађује.

"Тај мањак надомешћујемо задуживањем. Јавни дуг је дуплиран од 2008. године до данас", каже  Алтипармаков. 

Наредних 12 месеци држава ће убрзати задуживање, јер је план да се зајми нових 5,6 милијарди евра.

"Највећи део јавног дуга који се узима је да би се рефинансирао већ постојећи дуг, значи за кредитите који истичу ви узимате нове кредите како бисте зановили то. Остало узимамо за дефицитарно финансирање да покријемо рупу у буџету између оног колико зарађује држава и трошкова", каже Крстић.

Према његовим речима, највећи део трошимо на плате и пензије. 

Буџет за 2014. годину Влада је правила рачунајући на милијарде повољног арапског кредита. Иако је најављено, уговор о том зајму још није потписан.

"Уколико престане убрзано штампање новца у свету и уколико не дођу Арапски Емирати и најављена средства ми морамо да се суочимо сами са собом", каже Никола Алтипармаков.

Према његовим речима и Арапски Емирати и светске прилике су само практично начин за куповину времена. 

"Ја не спавам мирно већ месецима, зато што је неопходно да реагујемо брзо и радимо пуно јер је пуно прилика пропуштено у том смеру. С крајем 2016. године намера је да крене да силази јавни дуг", каже Крстић.

Пре тога јавни дуг ће, према Владиној фискалној стратегији, достићи готово 70 одсто бруто- домаћег производа 2015. године.