четвртак, 26.12.2013, 08:45 -> 16:17
Прескуп комфор
Већина стамбених објеката у Србији ушла је у четврту деценију, а многи су старији и од седамдесет година. У њих се није улагало, а сада је због немаштине али и нових технолошких захтева још теже улагати.
Скоро две трећине кућа и станова у Србији ушло је у четврту деценију или је чак старије, а сваки десети објекат је изграђен пре 1945. године, подаци су Републичког завода за статистику. Најстарије домове имају Београђани и Војвођани, а због немаштине ретко ко може да улаже у скупу али неопходну поправку или реконструкцију.
Зграде изграђене пре шест деценија, биле су привремени дом неимарима који су градили оближње станове. Данас ту живе многи Вождовчани. Иако се често чује да је стара градња квалитетнија, искуство станара је другачије.
"Углавном је пуна мана, од струје до изолације, прозори слабо дихтују, врата у ходницима су лоша, подрум је пун влаге као и сами станови, тако да се стално довијамо и то самостално, извођењем унутрашњих радова", каже Теодор Новотни.
У најстаријој београдској општини Стари град скоро половина објеката сведочи о времену пре завршетка Другог светског рата. Променом власничке структуре 90-их, станари су постали власници зграда, па је тако и одржавање пало на њих.
"Што се стања зграда у центру тиче, власници их заиста лоше одржавају, као и станове, али ја мислим да је проблем пре свега лоше материјално стање. То су, углавном, старији људи, па ретко ко из центра града жели да прода стан и да се пресели у периферију, мада би тамо могао једноставније и боље да себи обезбеди лакши живот", каже Веселин Марковић, в. д. директора ЈП "Градско стамбено".
Старији објекти могу бити функционални, али само ако се редовно одржавају. Временом пропадају инсталације, столарија, фасаде. Онима који нису грађени по прописима, потребно је и ојачавање како би били стабилнији.
"Сваких 40-50 година треба извршити реконструкцију целог објекта, не водећи рачуна само о конструкцији него и о инсталацијама. Сада причамо и о енергетској ефикасности, а већина зграда не задовољава тај проблем", каже др Милан Глишић, члан Управног одбора Инжењерске коморе Србије.
Стручњаци сматрају да би све који одлуче да обнове куће и зграде требало стимулисати, на пример ослобађањем дела пореза.
Оне који скупе новац да темељно обнове своје домове, закон обавезује да ангажују инжењере који ће изводити али и контролисати грађевинске радове. То је неопходно, кажу стручњаци, како би се избегло искуство многих Краљевчана којима су, због непоштовања грађевинских правила, куће страдале у земљотресу 2010.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар