Читај ми!

Складишта "чувају" већу цену робе

Највећи део зараде у родној години припадне трговцима, јер воће купују по цени која не покрива ни трошкове бербе. Зато већи произвођачи граде складишта у којима робу чувају док не поскупи на тржишту. Само на разлици у цени, за неколико година могу да врате уложено.

У родној години трговци узимају највећи део зараде, јер су куповали воће по ценама које, кажу произвођачи, не покривају ни трошкове бербе. Већи произвођачи граде складишне просторе у којима чувају робу до пораста цене, јер само на разлици у цени, када је већа потражња од понуде, за неколико година могу да врате уложено.

Мало је задруга чији су оснивачи земљорадници који имају складишта за чување производа, те се за изградњу простора за складиштење одлучују већи произвођачи.

Драгиша Грујућ из сремског села Сибаче, код Пећинаца, прошле године је изградио складиште капацитета 150 вагона, у којем чува пшеницу, кукуруз, соју. Уложио је 60.000 евра, а новац ће му се, процењује, вратити за три до четири године, на разлици у цени од јесени до пролећа.

"Могу да продајем робу у сваком тренутку, кад ја хоћу. Пшеницу сам сачувао, била је 16 динара килограм, сада је 19 динара. Кукуруз је моментално јефтин, био је још јефтинији, сада креће полако на горе", објашњава Грујић.

Килограм јабуке трговци плаћају око 20 динара. Воћари који имају хладњаче рачунају да ће цена скочити крајем године и да им зарада неће измаћи. Жарко Марковић из Бадљевице направио је пре четири године две хладњаче које су га коштале 12.000 евра.

"Одмах те године за разлику од 20 евроценти до 30-50 центи по килограму, што сам ја сачувао од бербе до марта, половине марта комплетно сам их отплатио", каже Марковић.

Међутим, није тако сваке године, а земљорадници су препуштени сами себи. У селима је мало задруга које су основали пољопривредници и које раде за њихов рачун.

"Јако мали број задруга има складишне капацитете, силосе, хладњаче, линије за паковање које задругарама помажу да ефикасније и лакше пласирају своје производе на тржишту", каже Весна Параушић из Института за економику пољопривреде.

На основу истраживања агроекономиста, најтеже се удружују земљорадници у Шумадији и Колубарском региону. Оснивање задруге лакше прихватају мештани мачванских села. Ипак, кажу да им највише смета то што се одуговлачи са новим законом о задругама, који би им олакшао посао оснивања тих организација.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом