Естонски енергетски бум

Док се многе европске земље боре с кризом, Естонија задивљује привредним растом од четири одсто, чему посебно доприноси енергетски сектор. Бивша совјетска република је прва земља у свету која производњом нафте из уљних шкриљаца скоро потпуно задовољава енергетске потребе. Са 20 милиона тона шкриљаца годишње, Естонија је други произвођач у свету, после Кине.

Електрана у рударској области код естонског града Нарве, највеће је постројење у свету, за производњу струје и нафте из уљних шкриљаца. Само производња нафте из шкриљаца даје четири одсто бруто друштвеног производа Естоније.

Сагоревањем тог рудног материјала, земља покрива целокупну потрошњу струје, а прерадом добијаја 400.000 тона црног злата, које користи у индустрији, топланама, бродарству.

"Постројење Нарва годишње произведе 10 милиона мегавата струје. Истовремено, произведемо и скоро милион и по барела нафте", каже Тину Аас, директор постројења Нарва

Естонија све више улаже у експлоатацију шкриљаца у свету, пре свега у Сједињеним Државама и Јордану. Њихова експлоатација дупло је јефтинија од експлоатације нафте и готово три пута јефтинија од фарми ветро-генератора.

Андо Лепиман из Министарства енергетике Естоније каже да су за привреду Естоније нови капацитети за производњу шкриљаца решење проблема.

У производњи нафте из шкриљаца, Естонија користи технологију по строгим еколошким стандардима Европске уније. Мања је емисија штетних гасова и потрошња воде, а заштита подземних вода и искоришћеност пепела су боље. Ипак, све гласнији захтеви у Унији да се повећају порези на емисију угљен-диоксида са садашњих четири евра по тони, у Естонији изазивају зазор.

"Повећање пореза на емисију угљен-диоксида, за два или три пута - поскупело би енергију, а њена производња би за Естонију била мање исплатива. То би угрозило енергетску независност земље", каже професор Алвар Соесо са Универзитета у Талину.

Замах који привреди Естоније даје енергетски сектор, помогао је земљи да 2012. године забележи најмању стопу нових задужења у Европској Унији - свега 0,3 одсто друштвеног бруто производа, остављајући иза себе Шведску и Луксембург.