Спори економски опоравак

Крајем месеца посланици почињу расправу о буџету за наредну годину, а планирају да га усвоје, како кажу, неколико дана пре законског рока 15. децембра. Уз буџет, Скупштини је достављена и Фискална стратегија, која представља трогодишњи план државних финансија. Њоме је предвиђен спори економски опоравак, али уз пад стандарда становништва, мање трошкове државе, као и спровођење реформи од почетка наредне године.

Ружичасте наочаре овај пут нису коришћене у Немањиној 11. По оцени стручњака, Влада је направила реалан и опрезан план да постави економију на здраве ноге. Наредне године привреда треба да оствари раст од један одсто, а да 2016. треба да достигне овогодишњи раст од два процента.

"Уколико изостану инвестиције, могуће је да неће бити ни тако скромног привредног раста, што указује да су перспективе привреде Србије релативно суморне, као и да захтевају одлучне мере", каже економиста Милојко Арсић.

Према економисти Владимиру Глигорову, ова ситуација практично значи да ће исти ниво незапослености односно запослености остати до 2025. године.

"То значи да, ако сте млад човек који не може да нађе посао, нећете имати много веће шансе ни наредних 10 до 12 година", додаје Глигоров.

Док ће и наредне три године, четвртина радно способног становништва бити без посла, све нас чека штедња. Предвиђен је пад личне потрошње у просеку 0,9 одсто годишње. Ако је за утеху, држава обећава да ће штедети још више, по 3,4 одсто годишње.

"За грађане то значи да ће доћи до смањивања животног стандарда, а за стабилност наше привреде, да ће се смањити разлика између потрошње и БДП. Колико год била мала, и лична и државна потрошња, оне су још увек веће од онога што стварамо", каже Арсић.

Међутим, да се та слика скоро неће променити показује и процена да ће после овогодишњих шест и по процената дефицита, односно минуса у буџету, догодине бити преко седам одсто. Да би покрила мањак, држава ће морати да се задужује, а јавни дуг ће 2015. године порасти на готово 70 одсто.

Економисти замерају Влади то што су многе од најављених мера, које би директно утицале на пословање, изостале или су одложене.

"У стратегији, као и у свим програмима Владе, највише се очекује да се побољшају изгледи или могућности људи да сами решавају своје проблеме преко структурних рефоми које се најављују на тржишту рада, тржишту производа, на финансијском тржишту", објашњава Глигоров.

У трогодишњем плану државних финансија нема добрих вести, али је, како кажу стручњаци, реална. Ако не остане мртво слово на папиру, односно ако министри од нове године почну реформе за које су надлежни, то је пут којим Србија може да избегне понор банкрота.