Кредите нема ко да узме

Банке одобравају све мање кредита. Предузећа дугују два одсто мање него прошлог месеца, а грађани у просеку дугују 735 евра. Проблематични кредити повећани су од почетка године са 19 на 31 одсто дуга. У Србији је проблем вратити кредит чак и ако би био без камате, истичу банкари.

Банкари кажу да је план да држава преко Гарантног фонда презуме део ризика за кредите привреди добра идеја. Ипак, још нису одлучили хоће ли то прихватити. Мотив би могао да им буде и то што одобравају све мање кредита.

Предузећа им дугују два одсто мање него пре само месец дана. Према подацима Удружења банака, кад се урачуна и раст девизног курса, смањена је и задуженост грађана. Сада у просеку свако од нас дугује 735 евра.

Новац није проблем. Њега банкари, кажу, имају довољно, али не и клијената који су у стању да зајам врате. Од почетка године проблематични кредити повећани су са 19 на 31 одсто дуга.

"Наша привреда више није неликвидна, нажалост, то је више несолвентност, немогућност да се уопште плаћају обавезе. Видели сте каква је била ситуација код Фонда за развој тамо где су камате биле два одсто уз грејс период од годину или две. Тамо се кредити нису враћали", поручио је Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије.

Дугалић истиче да је у Србији проблем да неко врати кредит, чак и ако би био без камате.

За разлику од привреде, грађани су у октобру чак мање каснили с плаћањем рата, али се тешко одлучују на нови зајам - углавном готовински или за куповину стана.

Грађани и компаније научили лекцију

Аутомобили на лизинг, на пример, купују се упола мање него пре пет година, али се и мање враћају.

"Повраћај предмета је био највиши 2010. и 2011. године. Значи сада су, просто, и грађани паметнији. Сви смо научили лекцију и лизинг комапније су извукле поуку из ове кризе", објашњава Теодора Миленковић из Асоцијације лизинг компанија.

Банкари не споре да су камате у Србији више него у другим земљама, али кажу да то није због њихових маржи.

"Кад знате колике су марже у трговини, онда ово што имамо у банкама делује шаљиво. Марже у трговини су од 20, 30 или 50 одсто. А има ли у трговини нека маржа од три или пет одсто као у банкарском сектору", истиче Дугалић.

Рекао је да о маржама у трговини нико не прича, али да се марже у банкама стално помињу, јер је то "мало више популистички, мало више продаје новине".

Кредити су нам скупи због оних који дугове не враћају на време, због високог ризика земље, обавезне резерве, двоструко веће инфлације него у Европи и основне камате централне банке која је 40 пута већа од европске, тврде банкари.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.