Радуловић: Српској привреди потребна истина

Министар привреде Саша Радуловић рекао је да стране инвестиције нису "шарена лажа", али да је погрешан приступ очекивати да ће оне решити све проблеме, као и да треба развијати домаћу привреду, коју чине све компаније које раде, запошљавају и плаћају порез у Србији.

"Поправљање регулаторног оквира и успостављање повољног пословног окружења најбољи је начин за привлачење директних страних инвестиција, које су потребне свакој земљи, па и Србији", рекао је Радуловић у Привредној комори Србије.

Ја нисам политичар и наставићу да говорим оно што мислим да јесте, рекао је Радуловић и нагласио да истина није увек лепа, али да ће њено спознавање помоћи Србији да реши проблеме.

У Предлогу буџета за 2014. годину, који је усвојила Влада Србије и који је у скупштинској процедури, како је Радуловић рекао, нема нових субвенција за предузећа по радном месту.

Што се тиче Агенције за промоцију страних улагања и извоза (СИЕПА), Радуловић је нагласио да је она радила лоше свој посао и да је њено гашење предвиђено за почетак следеће године.

Истину је некада тешко прихватити, али у разговору са радницима предузећа у реструктурирању некада видите да они боље разумеју истину него поруке политичких лидера, рекао је Радуловић.

На представљају УСАИД-ове пословне анкете међу 1.000 предузећа, Радуловић је нагласио да неће одустати од идеје смањења оптерећења на рад, јер је смањење пореских обавеза најбољи вид субвенције.

"Прошле године смо имали план фискалне консолидације и шта смо добили? Рупу дубљу скоро четири милијарде, повећан дефицит и смањену тражњу. То не смемо да поновимо и зато ћу истрајати у идеји смањења намета на рад", рекао је Радуловић.

Како каже, после 10 година неодговорне економске политике изгубљено је 300.000 радних места, а добијен је лош животни стандард грађана и предузећа у реструктурирању која земљу годишње коштају 750 милиона долара.

У припреми два кључна закона

Радуловић је истакао да се ради на два кључна закона - на закону о раду и на закону о планирању и изградњи.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби оценио је да је Влада Србије у обзир узела резултате претходна два УСАИД-ова истраживања о пословању у Србији, што се види у неким од предузетих реформи.

Према његовим речима, Влада Србије ради на законима о планирању и изградњи, раду, приватизацији и инвестицијама, чије би усвајање требало одмах да утиче на боље услове пословања.

Овогодишње истраживање је показало да 46 одсто компанија, од анкетираних 1.000, наводи да у пословању нема проблема са корупцијом, рекао је Кирби и нагласио да се истраживање може читати и с друге стране, па да је 54 одсто имало такав проблем.

"Проценат од 46 одсто је одличан у односу на истраживање 2011. године, када је само 20 одсто предузећа рекло да у пословању нема проблема са корупцијом", рекао је Кирби.

Кирби је поздравио и напредак у раду инспекцијских служби, истакавши да је рок од 70 сати проведених са инспекцијама у 2011. години, у 2013. години смањен на 17 сати.

Такође је истакао и да је просечна наплаћена казна 2011. године била 2.128 евра, док је 2013. године нешто изнад 1.000 евра.

Само седам одсто предузећа извози робу

Анкета је открила да само седам одсто предузећа извози своју робу или услуге, што негативно утиче на привредни развој и конкурентност, рекао је Кирби.

Упитан о изградњи "Јужног тока" кроз Србију, Кирби је рекао да се данас прича о побољшању пословног окружења у Србији и да би изградња гасовода могла да појефтини цену енергената.

То би могло да утиче на побољшање пословног окружења, али волео бих да видим да ће тај гасовод заиста и бити изграђен, јер нисам видео да су почели градњу у Русији, одакле све креће, рекао је Кирби.

Трећа УСАИД-ова анкета међу 1.000 предузећа у Србији показала је да руководиоци тих компанија сматрају да је пословно окружење незнатно побољшано током 2013. године, а да скупе регулаторне процедуре и даље шкоде конкурентности њихових предузећа.

Привредници се жале да им неадекватан приступ изворима финансирања ограничава могућност за развој, па 90 одсто испитаника наводи да им високе каматне стопе и накнаде банака спутавају развој.

Привредници су навели и да су лошије него раније судске процедуре, процедуре везане за радно право, стопе ПДВ-а, царинске услуге и акцизе.