Читај ми!

Како привући инвестиције дијаспоре

Српска дијаспора се убраја у најдарежљивије. Према подацима Светске банке, неформалним каналима у Србију годишње стигне око шест милијарди долара. Међутим, инвестиције из дијаспоре су неупоредиво мање, а разлога за то је много.

Док смо по дознакама дијаспоре међу првих десет земаља у свету, по инвестицијама у матицу Србија је на зачељу. Однос дознака према инвестицијама је девет према један, а у свету је пола-пола. Бирократске препреке, најчешће дуго чекање на грађевинску дозволу, приморавају потенцијалне инвеститоре да после одређеног времена одустану.

Професор Јован Филиповић са Факултета организационих наука напомиње да људи из дијаспоре не знају прилике у Србији, па су често мета појединаца у локалим самоуправама.

"Људи мисле да они који долазе из иностранства имају новца за бацање, да њима новац може да се узме под различитим изговорима. Опет, ти људи не познају добро српски миље, не знају у шта треба уложити. Зато мислим да је важно да држава Србија изађе са предлозима и учини видљивим она места, оне секторе у које треба улагати", истиче Филиповић.

Инвеститоре занима најпре политичка стабилност, затим локација и трошкови за покретање бизниса.

Председник Аустријско-српског привредног форума Радивој Петрикић објашњава да су за покретање производње за почетак неопходни добри инфраструктурни услови.

"Посебно треба да обезбедите посебне пореске подстицаје управо за улагања у мала или средња предузећа, односно да покренете производњу или пружање услуга путем предузетничких радњи", каже Петрикић.

Било је покушаја да се привуку инвестиције дијаспоре, међутим, нису постојали стратешки програми који би омогућили улагања.

Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић каже да неко ко је мукотрпно стекао свој новац у иностранству нема никакав разлог да дође и уложи га у ову земљу уколико су услови пословања троструко гори него што су у Америци, Канади или било којој другој држави.

Улагања ипак има, али се не може с прецизношћу рећи колико је капитала из дијаспоре уложено, јер често као такав није препознат. Ипак, за велика улагања потребна је подршка државе.

Директорка Канцеларије за дијаспору Славка Драшковић сматра да је потребно прво повратити поверење у међусобне односе и сарадњу и да ће онда дијаспора почети да инвестира.

"Друго, Србија треба дијаспори да створи ситуацију какву имају и други инвеститори из иностранства. И то је Влада сада и урадила како би изједначила све инвеститоре, и да подстицаје, ако треба, добију и једни и други. Просто, дијаспора треба да буде препозната као потенцијал у који треба улагати", напомиње Драшковићева.

Пољска и турска дијаспора најбољи су примери како је матица очувала везе с исељеницима. Италија је такође захваљујући везама Италијана у Северној Америци, оживела многе своје регије после Другог светског рата.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом