Соларни панели, корак ка одрживом развоју

Институт "Михаило Пупин" почео је призводњу струје, пуштањем у рад соларне електране снаге 50 киловата. Поређењa ради, тих 180 соларних панела могу да покрију просечну месечну потрошњу најмање 10 домаћинстава.

На крову Института пуштена је у рад соларна електрана снаге 50 киловата. Пројекат се од идеје до почетка рада реализовао за само четири месеца, а у Институту кажу да би им требало и мање, да нису морали да ојачавају челичну конструкцију, како ветар не би однео панеле. 

Изградњу панела финанисирао је Институт са својим стручњацима.

"Ми јесмо основани пре давних 68 година, одмах после од стране државе, али држави никада нисмо били на терету. Напротив, мислим да смо нашим решењима уштедели држави и пореским обвезницима", рекла је директоррка Института "Михајло Пупин" Сања Вранеш.

Рад соланих панела прати се на контролној табли на којој се сваког тренутка могу видети спољне етепературе и производња струје. У Влади истичу не само економски и енергетски, већ и еколошки значај оваквих пројеката.

"Ово јесте одличан пример како могу да се удруже наука, Институт и Министарство. Ми из државе, на којима је задатак да уредимо законодавну процедуру и омогућимо да овакве ствари постоје, хоћемо да позовемо и све остале", рекла је министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић.

Према њеним речима, ово је пример и како у реалности изгледа искористити обновљиве изворе енергије и омогућити да дође до пада трошкова.

Помоћник министра просвете за технолошки развој Ивица Радовић каже да концепт одрживог развоја незаобилазно дотиче климатске промене, а главни узрочник је повећана емисија угљен-диоксида.

"Е, видите зашто је тај угљен-диоксид у атмосфери? Наравно, због повећне потрошње и потребе за енергијом. Не можемо без угља, али можемо са алтернативним изворима енергије смањити потрошњу угља, можемо подићи енергетску ефикасност. Морамо сачувати наше шуме и ставити у функцију наше будућности", каже Радовић.

Према енерегтским директивама Европске уније, Србија се обавезала да до краја ове деценије удео енергије из обновљивих извора са 21,2 повећа на 27 процената.