Без директних субвенција за предузећа

Саветник министра привреде Александар Стевановић каже да држава више не би требало директно да даје новац предузећима, већ да ће бити основани инвестициони и гарантни фондови.

"Једино што је неопходно јесте да те фирме доставе личне карте, односно податке који одговарају књиговодственим подацима. Дакле да аналитика одговара синтетици. Након што се те личне карте доставе, отварају се сви остали процеси када је реч о реструктурирању", рекао је Стевановић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Како је истакао, транзициони фонд за наредну годину биће довољан да се исплате минималци и да се повеже радни стаж.

"Људи ће у то време имати и здравствено осигурање. Нико неће завршити на улици. С те стране, људи који су запослени у тим фирмама добијају максимум који се може добити у овој ситуацији", рекао је Стевановић.

Саветник министра привреде је подсетио да ситуацију отежава то што се десет година чекало да почне решавање проблема.

"Сада је теже решити тај проблем него пре десет година када се ушло у реструктурирање. Биће сигурно и неких компанија за које неће бити заинтересованих купаца", најавио је Стевановић.

Поручио је да ће сва предузећа бити "очишћена" од дугова, и на тај начин привлачнија за инвеститоре.

"Сви воле да купују чиста предузећа, а не предузећа која су оптерећена дуговима", објашњава Стевановић.

Предвиђено 12 милијарди за гарантни фонд

Стевановић је рекао и да држава убудуће не би требало директно да даје паре предузећима.

"Због тога идемо на варијанту оснивања гарантног фонда, за који је држава спремила 12 милијарди динара", рекао је Стевановић.

"Наша идеја је да банке буду искључиви кредитори у Србији. Знамо да су каматне стопе високе и ми мислимо да их можемо снизити, тако што бисмо давали гаранције које би покривале део ризика банака. Рецимо, дамо гаранцију на 50 одсто кредита и можемо очекивати каматне стопе знатно смањене", објашњава Стевановић.

Истиче да је то идеја иза које стоји гарантни фонд, да држава не даје паре, већ да су банке те које одређују које су то фирме које би требало да добију кредит.

"Банке и даље сносе добар део ризика, па ће се добро позабавити тиме коме ће дати кредит јер ће претрпети губитак, независно од тога што ћемо ми као држава давати гаранцију", рекао је Стевановић.

Поручио је да у том случају нема арбитрарности и да ће банке гледати како могу да зараде без политичких критеријума и неких других притисака.

"Оно што пракса показује јесте да мале фирме, које су на почетку, немају изворе финансирања јер банке то не интересује. И тако је свугде у свету, не само у Србији", каже Стевановић. 

Саветник министра привреде истиче да у овом моменту немамо појединаца који су спремни да инвестирају у те фирме и да се надају да ће те фирме брзо расти, како би касније зарадили на разлици између куповне и продајне цене.

"Држава ће дати подстицај од четири милијарде за фонд. Ми очекујемо да ћемо прикупити бар још пет пута толико приватног капитала, и држава ће ту бити само мањински инвеститор", објашњава Стевановић.

Субвенције једино за фирме са вишегодишњим уговорима 

Када је реч о субвенцијама, Стевановић је истакао да буџет Министарства привреде предвиђа субвенције само за оне који имају вишегодишње уговоре који су раније потписани.

"Ми нећемо имати ниједну директну субвенцију. Дакле, може преко гарантног фонда, може преко инвестиционог фонда", каже Стевановић.

Истакао је да се нада да ће добре праксе Министарства привреде током година бити примењене и у неким другим министарствима, "где за сада још вагају да ли је добро ићи овим путем".

Коментаришући јучерашњи сусрет са Домиником Строс-Каном, Стевановић је рекао да бивши шеф ММФ-а има довољно искуства да би могао да да одређене савете.

"Међутим, сваки процес консалтинга је процес размене информација. У овом моменту и он учи од људи који су његови клијенти, и они уче од њега и у том процесу ми изналазимо оно што су најоптималније ствари", објашњава Стевановић.

Каже да ту не мисли на стратешке правце реформи који су прилично јасни и иза којих стоји цела Влада.

"Реч је о неким финим подешавањима, о ризицима које ми у Србији можда не можемо добро да перципирамо.То је једна изузетно корисна активност", каже Стевановић.

Нагласио је и да Доминик Строс-Кан има добре односе са неким финансијским институцијама, где Србија као земља која је годинама погрешно радила у области економске политике нема могућност да наступи као равноправна.