Предлог буџета у складу с мерама Владе

Економиста Владимир Вучковић оценио је да је планирано задуживање Србије од око 5,5 милијарди евра у 2014. години високо, али да је неопходно.

Вучковић, који је и члан Фискалног савета Србије, рекао је да је задуживање у буџету за 2014. годину одређено планираним дефицитом и отплатом рата ранијих дугова и да ту на кратак рок нису могуће велике промене.

"Планирани износ од око 5,5 милијарди евра јесте висок, али се не може знатније смањити на кратак рок", рекао је Вучковић новинарима на представљању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) који издаје Економски институт.

Вучковић је истакао да је битна структура финансирања и да се из Предлога буџета може приметити да ће се више ићи на билатералне кредите, а мање на задуживање на међународном тржишту.

Економиста Миладин Ковачевић оценио је да је Предлог буџета Србије за 2014. годину у складу са предвиђеном фискалном консолидацијом и да нема ризика око финансирања.

"То је с једне стране одлучан корак ка консолидацији, а са друге стране води бригу о социјалним фунцијама државе", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је додао да је предложени буџет за 2014. "на линији" са предвиђеном консолидацијом и ефектима мера Владе Србије који су објављени пре месец дана.

"Буџет је калибриран онако како је морао бити поштујући захтеве било да је реч о социјалним захтевима или о примарном захтеву наставка консолидације у смислу штедње и смањења учешћа буџетског дефицита у бруто домаћем производу", рекао је Ковачевић.

Економиста Стојан Стаменковић рекао је нема проблама са буџетом за 2014. годину већ са планом из фискалне стратегије да се у наредним годинама забележи раст привредних активност и у исто време пад потрошње.

"Питам се да ли је могуће чеитири године узастопце да пада пторошња, а да се убрза привредна активност? Бојим се да није", рекао је Стаменковић.

Предлогом државног буџета Србије за 2014. годину предвиђено је задуживање од 662,5 милијарди динара за финансирање дефицита и отплату дуга иностраним и домаћим кредиторима.

Планирано је се држава задужи за највише 264,06 милијарди динара код домаћих и иностраних финансијских институција и иностраних влада, затим за максимално 330 милијарди динара продајом хартија од вредности на домаћем трижсту, а на иностраном тржишту до 68,53 милијарде динара.