Крај за "ташна-машна" стечајне управнике

Приватизација предузећа с државним и друштвеним капиталом у Србији требало би да се заврши до краја наредне године. Изменама закона, фирме које до тада не нађу купца, иду на бубањ, то јест у стечај или ликвидацију, а и прописи о стечају биће промењени до Нове године.

Циљ је, кажу у Министарству привреде, да тај поступак буде транспарентнији, одговорнији, а права радника већа.

Нема сумње да је Саша Радуловић, који је пре Министарства привреде водио 14 предузећа у стечају, добро упознат са проблемима у тој области. Министар привреде истиче да ствари морају да се мењају.

Радуловић каже да више неће бити "ташна-машна стечајних управника".

Кључна промена је у томе да ће приоритет за наплату дугова, када предузеће оде у стечај, имати радници.

"Према новом закону о стечају, радници ће у првом реду бити покривени за све минималне зараде које им се дугују, и за стаж. Друго, сва лица повезана преко офшор компанија и чуда која су и направила овај хаос, падају у последњи исплатни ред. Сви буду исплаћени, па тек онда они, то су значајне промене које ће омогућити законито и добро вођење стечајних поступака", објашњава Радуловић.

Заступници радника кажу да су то важне и добре промене, али не допада им се што се ступањем фирме у стечај аутоматски раскида радни однос са свим запосленима. Међутим, нови радници се, по потреби, могу ангажовати.

"Зашто би запошљавао нове људе да обаве посао који су стари лако могли да ураде, јер то је њихово предузеће и они су у току с проблемима. Када је реч о повезивању пензијског стажа, тамо се наводи да је то посао ПИО фонда, али не каже се од којих пара", сматра председник Уједињеног гранског синдиката "Независност" Бранислав Чанак.

С новим прописима стижу и нове институције. Министар привреде наводи да закон о стечају укида потребу за Агенцијом за лиценцирање, то је агенција коју ће Министарство укинути.

"Показали су потпуну неспособност да контролишу стечаје, то је била основна обавеза коју су имали", каже Радуловић.

Организација за надзор уместо Агенције

Стечајем ће се убудуће бавити Комора стечајних управника и Агенција за приватизацију док се не формира Организација за надзор.

Директор Агенције за лиценцирање стечајних управника Синиша Кукић пита због чега се једна државна институција за надзор раздваја на две.

"С једне институције, која није буџетски корисник, а која вишак својих прихода преноси у државни буџет, формирају две нове организације за које такође није јасно на који начин ће се финансирати", каже Кукић.

Док Агенција за лиценцирање стечајних управника тражи да се предложени закон повуче из процедуре, стручњаци сматрају да је то велики напредак у односу на садашње решење, а да се евентуални пропусти могу отклонити у јавној расправи.

Економиста Милојко Арсић каже да закон треба да обезбеди успешније остваривање основног циља стечаја - да се имовина одузме неефикасном власнику.

"Многима не одговара убрзање стечајних процедура и касније реализације стечаја, јер лоши власници током дугих стечајних процедура и даље извлаче одређена средства из ових фирми", оцењује Арсић.

Тренутно је у стечају 545 друштвених и више од 2.000 приватних предузећа, а вредност њихове имовине процењује се на више од три милијарде евра.