среда, 30.10.2013, 09:46 -> 15:16
Позив руским инвеститорима да дођу у Србију
Србија има знатне инвестиционе ресурсе и сматра да инвестиције руских партнера могу бити искоришћене на најбољи могући начин, на обострану добробит, рекао је председник Србије Томислав Николић у Москви, отварајући Српско-руску инвестициону конференцију. Николић у Кремљу разговара са Владимиром Путином.
Председник Србије Томислав Николић позвао је потенцијалне инвеститоре из Русије да дођу у Србију, која је из дана у дан инвестиционо све атрактивнија дестинација и где могу да рачунају на стабилно економско окружење. Николић се у Кремљу састао са председником Руске Федерације Владимиром Путином.
"Дођите у Србију. Нека вам наше пријатељство и моја реч буду гарант за ваше сигурно пословање у Србији. Ми ћемо са наше стране учинити све да се у Србији осећате добро и да ваше инвестиције буду сигурне и успешне", рекао је Николић отварајући Инвестициону конференцију у Москви.
Како је нагласио, он жели да охрабри инвеститоре да улажу у Србију и да путем развоја свог пословања на тржишту Србије оснаже и економску, политичку и културну сарадњу и пријатељске везе двеју земаља.
Николић је оценио да је економска сарадња с Русијом веома развијена, али да истовремено постоје реалне могућности и велики потенцијал за унапређење сарадње и повећање обима инвестиција, пре свега у области пољопривреде, путне инфраструктуре, енергетике и туризма.
Потенцијалним улагачима из Русије поручио је да Србија из дана у дан добија на значају као инвестиционо атрактивна дестинација и да могу да рачунају на стабилно економско окружење, добра законска решења, пореску политику са најнижим стопама у региону и разноврстан спектар државних подстицаја и финансијских олакшица.
"Циљ Инвестиционе конференције у Москви је да вам буде представљено више од 80 најзначајнијих инвестиционих пројеката у привредним секторима пољопривреде, индустрије, енергетике, грађевинарства и туризма", рекао је Николић.
Позвао је инвеститоре да учествују у великим пројектима изградње и обнове саобраћајне и телекомуникационе инфраструктуре, капиталним инвестицијама у енергетици - обнови старих и изградњи нових капацитета, као и у примени нових технологија.
"Кроз партнерство или куповину предузећа у државном власништву добијате могућност активног учешћа и улогу модератора и креатора привредног окружења Србије", додао је Николић.
Стратешко партнерство Србије и Русије
Председник Србије је подсетио да је од почетка деведесетих година прошлог века па до данас потписано 60 билатералних уговора између две земље, да је маја ове године у Сочију потписана Декларација о стратешком партнерству, као и да Русија и Србија имају и Споразум о слободној трговини.
Према његовим речима, прошле године извоз из Србије у Русију достигао је 867 милиона долара, док је вредност увоза износила 2,078 милијарди долара.
Од јануара до августа ове године вредност извоза износила је 683 милиона долара, а вредност увоза 1,097 милијарди долара, навео је Николић.
"Остварује се интензивна кредитно-финансијска сарадња, Русија је одобрила Србији кредит за подршку буџету од 200 милиона долара, кредит за модернизацију железничке инфраструктуре од 800 милиона долара и кредит за подршку буџету од 500 милиона долара", сумирао је председник Србије.
Посебну важност у економској сарадњи има изградња гасовода "Јужни ток", рекао је Николић, уз очекивање да изградња српске деонице почне до краја 2013. године.
Николић је искористио прилику и да укаже на то да Србија и Русија имају вишевековне пријатељске, разноврсне и богате односе, и да су у најзначајнијим историјским тренуцима биле на истим странама.
"У последњој декади односи се развијају у свим областима, уз поновно истицање, и с наше и с руске стране, традиционалног пријатељства, културне, историјске, језичке, верске и словенске блискости", рекао је Николић.
Напоменуо је да се две земље нису најбоље разумевале од 1990. до 2000. године, а посебно после политичких промена у Србији 2000. године, јер је руководство Србије сматрало да мора да се определи између Русије и ЕУ, Истока и Запада.
"То нас је привремено удаљило, удаљило наша руководства. Народ, Србе и Русе, нико никада неће моћи да посвађа", поручио је Николић. Сада је, како је истакао, све другачије.
И Исток и Запад, и Русија и ЕУ
"Ми смо одлучили да спроведемо политику коју сам и сам заступао и пропагирао: и Исток и Запад, и Русија и ЕУ. Јасно смо то рекли Москви и све се променило. Била је довољна само једна искрена и братска изјава председника Путина, да је цитирам: 'Оно што је добро за Србију, добро је и за Русију', па да за Србију из дана у дан све буде боље", закључио је Николић.
На конференцији се обратио и Андреј Хрипунов, представник трговинског представништва Русије у Србији, истакавши да је у Комори мало места за све заинтересоване руске инвеститоре.
Председник ПКС-а Жељко Сертић рекао је да привреда Србија понудом инвестиционих пројеката не тражи помоћ, већ нуди заједничко стварање профита у реализацији пројеката.
ПКС ће преузети одговорност да српски и руски партнери што пре прођу кроз лавиринте српских прописа и институција, додао је Сертић.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић рекао је да Србија не може да сама покрене своју привреду, или да то може "врло споро", те је зато један од приоритета Владе Србије привлачење страних инвестиција.
Бачевић је истакао да ће један од приоритета у билатералној економској сарадњи Србије и Русије бити да се омогући веће присуство руских компанија у српској привреди.
Како је рекао, за сада најбоље резултате остварује "НИС Гаспром", који највише доприноси буџету Србије.
"У Србији су присутни и руска Сбербанка и Лукоил, али стално имамо осећај да то није довољно и да има простора за још и више, а могућности треба тражити пре свега у сектору посустале српске индустрије, обојене металургије, геологији, путарству, пољопривреди туризму, технологијама", рекао је Бачевић.
Инвестициону конференцију организује Привредна комора Србије у сарадњи са Трговинско-индустријском комором Руске Федерације. Учествовало је више од 100 представника руских фирми.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар