Приватизација орочена до краја 2014.

Министарство привреде Србије објавило је радну верзију Нацрта закона о приватизацији којом је предвиђено да приватизација друштвеног и државног капитала у предузећима буде окончана до 31. децембра 2014. године.

За предузећа која до тог рока не буду приватизована биће покренут стечајни или ликвидациони поступак, на предлог Агенције за приватизацију, која ће добити нова овлашћења.

Како је објашњено, убудуће ће се приватизација заснивати на четири начела: старање услова за развој привреде, обезбеђивање потпуне транспарентности и јавности, онемогућање корупције и прања новца и формирање цене по фер и тржишним условима.

Приватизација ће се спроводити продајом капитала, а изузетно продајом имовине. Уколико нема купаца за понуђену фирму, спроводиће се поступак реструктурирања по правилу унапред припремљеног плана реорганизације.

Продаја капитала и план реструктуруриња, како је поредложило Министарство привреде, могу се спроводити докапилазацијом, заједничким улагањима, куповином капитала и поверавањем управљања уз поделу добити. До сада је продаја друштвеног и државног капитала обављана аукцијама, тендерима и на берзи.

Одлуку о начину приватизације доносиће Министарство привреде, а на предлог Агенције за приватизацију, док ће Влада одлучивати о предузећима која су од посебног интереса за државу.

Продаја капитала спроводиће се јавним надметањем, након јавног прукупљања понуда. Најавиша цена из писаних понуда представљаће почетну цену на јавном надметању, а минимално прихватљива цена износиће 70 одсто процењене вредности капитала.

Услови за докапитализацију 

Докапитализација, која ће се спроводити кад је предузећу потребан обртни капитал, могућа је у новцу, а изузетно, на предлог купца, у стварима и правима, с тим да фер тржишну вредност процењује овлашћени ревизор у складу с међународним рачуноводственим стандардима.

Вредност новчаног улога неће моћи бити мања од 50 одсто укупног износа капитала предеузећа који се докапитализује, а улагање ствари и права мораће да буде у функцији основне делатности предузећа.

Опцијом заједничких улагања у предузеће које је предмет приватизације предвиђен је рок који не може бити краћи од пет година. Уговорна страна уноси капитал који мора да буде већи од капитала предузећа, а добит се равноправно дели, као и ризици.

Поверавање управљања предузећем такође је на рок од најмање пет година, а награда за успешно управљање је од пет до 20 одсто нето остварене и наплаћене добити. Та опција је предвиђена за фирме које имају потребу за добрим менаџерима, који могу да привуку инвеститоре.

Купац капитала не може бити домаће правно лице које послује у друштвеном власништву, као ни физичко лице које се показало као несавесан власник раније приватизованих предузећа, осуђивано је или се против њега води судски процес због почињених кривичних дела.

У надметању за куповину предузећа у Србији неће моћи да учествују ни страна правна лица којима управљају домаћа правна и физичка лица, као ни она са оф шор дестинација.

Новцем од продаје друштвеног капитала намириваће се повериоци, а од остатка 50 одсто ће се издвајати за финансирање реструктурирања и развоја привреде у Србији, односно привреде у Војводини ако је предузеће на терирорији Покрајине.

Од преосталог дела 10 одсто ће се уплаћивати Републичком пензијско-инвалидском фонду, пет одсто фонду за реституцију, колико је намењено и финансирању инфраструктуре локалних самоуправа, док је 30 одсто предвиђено за друге намене, али није наведено које.

У случају продаје државног капитала после намирења поверилаца преостали новац користиће се за подстицање привредног развоја, а од продаје предузећа из сукцесије за спровођење споразума о сукцесији бивших земаља СФРЈ.

Кривично гоњење за нетачне податке 

У садашњем Закону о приватизацији прописано је кривично дело само ако одговорно лице у предузећу које се приватизију да нетачне податке садржане у програму приватизације, а предлог Министарства привреде је да кривичино дело убудуће постоји и када су дати неистинити или непотпуни подаци и омовини и обавезама предузећа.

Предложено да након ступања на снагу новог закона о приватизацији престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа предузећа која се приватизују и та права прелазе на заступника капитала.

До именовања заступника капитала, директор обавља функцију вршиоца дужности заступника капитала. Агенција има обавезу да у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона именује заступника капитала и поднесе пријаву регистру привредних субјеката.

Директор може Агенцији поднети писмо о заинтересованости за именовање на место заступника капитала.

За заступника капитала може бити именовано лице које има лиценцу заступника капитала. Министарство привреде доноси правилник којим се утврђују критеријуми и мерила за стицање лиценце заступника капитала у року од 30 дана од дана ступања на снагу новог закона.

Именовани заступници капитала су дужни да у року од шест месеци након доношења правилника добију лиценцу заступника капитала.

Како је раније најављивано, нови закон о приватизацији требало би да буде усвојен до краја ове године, а ступио би на снагу осмог дана од објављивања у "Службеном гласнику".