У вртлогу кредитне кризе

Већ две године висина кредита привреди и становништву стагнира, односно реално је мања за око два одсто него крајем прошле године. Једино се бележи повећање задужености становништва код кредита за рефинансирање за око 30 милијарди динара.

Како се даљом реформом очекује отпуштање вишка запослених у јавном сектору, покушали смо да истражимо како избећи кризу задужености и шта треба учинити ако сте кредитно задужени.

Пре деценију у Србији су били задовољни и клијенти и банке. Пре пет година само банке, а сада ни банке ни клијенти. Разлог губитак великог броја радних места и опрезност банака при одобрвању нових позајмица.

Банкарски консултант Алекс Миловановић који је радио у јужноафричким банкама каже да проблеми са отплатом постоје свуда и да није крај ако упаднете у кредитну кризу јер вам често бесплатно помажу независна друштва.

"Они преузму да разговарају са свим вашим потражиоцима из једног центра, одреди вам се која је највећа могућа рата коју можете да платите за све своје дугове. И док сте ви под уговором са њима, они вам заштите егзистенцијалну својину", каже Миловановић.

Наше банке нерадо принудно наплаћују кредите али се и не одлучују за отпис дуговања. Добра процена кредитне способности је кажу први услов да не дођете у проблем. Када се деси постоји уобичјена процедура.

"Те опције могу да буду продужење рочности, смањења рате до уметања одређеног периода мировања отплате како би клијент у том периоду могао да превазиђе проблем и настави са удено отплатом кредита. Уколико видимо да не може да се тај проблем реши онда одмах идемо у наплату тог кредита", каже Дејан Јањатовић, члан Извршног одбора Прокредит банке.

Уколико не желите да вам банка решава проблеме стручњаци препоручују да сами направите листу дугова. Рангирајте их по ризику који прете вашем стилу живота. Изрчаунајте колико би месечно могли да се одрекнете трошкова небитних за егзистенцију али отворено поразговарајте са стручњацима и повериоцима.

Ипак, како је стопа незапослености код нас једна од највећих у Европи по том основу је све више осигурања по том основу. Премије на такве кредите су у распону од два до пет одсто вредности одобрене суме.

Бранко Новаковић из "Делта Ђенерали осигурања" каже да је било је двадесетак случајева и ту је најчешће ризик код незапослености, губитак посла услед технолошког вишка.

Банке углавном одобравају нове кредите само у висини наплаћених камата јер је због великог броја проблематичних позајмица тренутно шест милијарди од 22 милијарде евра заробљено. Када буде повећана стопа кредита биће то поуздан знак да смо изашли из економске кризе.