Лица и наличја јавних предузећа

Иако су 153 предузећа у рестуктурирању предала личне карте о пословању, већина је непотпуна. Министар привреде Саша Радуловић каже да је достављање података о раду услов да држава помогне предузећима која и опстају захваљујући новцу из буџета. У међувремену, из пристиглих података - било да је реч о предузећима у реструктурирању или јавним комуналним, види се да су нека од њих државни новац трошила нерационално.

Личне карте српских јавних предузећа показале су слику пословања - нерегуларне јавне набавке, неосновано опраштање дугова, нерационално спонзорисање спортских клубова.

Саветник министра привреде Душан Павловић поставља питање зашто "Србијагас" купује предузеће које се не бави производњом и дистрибуцијом гаса. 

"Велики део јавних предузећа су монополисти на тржиштима и дају огроман новац у рекламирање. Зашто 'Србијагас' мора да се рекламира, то ником није јасно, јер нема конкуренцију", каже Павловић.

"Србијагас" није усамљен. ЕПС има 70 људи у пи-ар сектору, за које издваја око 80 милиона динара. Осим о реклами, јавна и комунална предузећа са Нишаве водила су рачуна о храни и пићу, називајући их специјалним услугама. За то су Нишлије издвојиле стотине хиљада динара.

"То су често уговори са медијским кућама, са ресторанима за храну, за спонзорисање. Овог пута ћемо тражити да свака услуга буде прецизирана, да једноставно не дође до обједињавања непознатих или табу тема у нешто што ће се назвати специјалне услуге", каже градоначелник Ниша Зоран Перишић.

Ових података нема у извештајима о пословању, зато је Министарство привреде од државних предузећа тражило личне карте. Међутим, ни код извештаја предузећа нису била ревносна, па је организацији "Транспарентност Србија", био доступан тек сваки пети.

Немања Ненадић из "Транспарентности Србије" каже да је битно да контрола јавних предузећа буде инстутиционална, онако како је закон предвидео.

Према његовим речима, неопходно је да ресорна министарства, а не само Министарство привреде ураде свој део посла за своја јавна предузећа, да се не би читава ствар претворила у политичку контролу, преко странака које су предложиле директоре.

"Подсетите се случаја директора Аеродрома који је себи додељивао огромне бонусе и који је због тога што се то сазнало у јавности морао да напусти ту позицију. Све је било у реду док то јавност није знала, то је и са јавним предузећем - јавност не зна, и нико се не позива на одговорност", каже Павловић.

Што се тиче предузећа која држава држи у животу, када у Министарство буду стигле потпуне личне карте, према најави ресорног министра, с њиховим руководиоцима ће бити направљен план за решење проблема и биће припремљена за приватизацију.