Дугови за рудну ренту 4,5 милијарде динара

Министар природних ресурса, рударства и просторног планираја Милан Бачевић рекао је да је до сада то министарство поднело неколико стотина захтева и опомена да се измире накнаде за рудну ренту, које су у овом тренутку око 4,5 милијарди динара.

Бачевић је, на седници скупштинског Одбора за заштиту животне средине, навео да су највећи дужници предузећа у реструктуирању, али и приватне фирме, међу којима предњачи "Фармаком", а да је проблем што то министарство осим опомена и захтева нема инструменте да нетара неплатише да испуњавају обавезе.

"Највећи дужници су управо оне фирме где ми не можемо ништа које се налазе у реструкуирању - "РТБ Бор" и остале, а онда имамо "Фармаком" који је, што се тиче приватника, највећи дужник, а ми ту, такође, не можемо ништа - он је власник 40 рудника код нас", навео је Бачевић.

Према његовим речима, реч је о злоупотреби права, будући да је некоме дат ресурс на коришћење, он га не користи, али се понаша као газда.

Бачевић је објаснио да је надлежност Министарства само да одреди висину рудне ренте, због тога што је нелогично да се она наплаћује исто за злато и шљунак или за глину и литијум.

"Ми у новом закону смо прецизно одредили који су то стратешки ресурси и минералне сировине и колика ће бити рудна рента за њих у односу на оне друге које то нису. Али, што се тиче поступка наплате, то је надлежност Министарства финасија", истакао је Бачевић.

Питања наплате рудне ренте покренула је посланица Демократске странке Гордана Чомић, која је рекла да би тај одбор могао да организује јавно слушање о том проблему, како би се нешто покрануло будући да су штете због неплаћања огромне.

С тим предлогом се сложио министар Бачевић, наводећи да Министарство због тога трпи огромне штете.

"Ми трпимо огромне штете, а тек ћемо да их трпимо, јер је из дана у дан све веће интересовање за детаљним геолошким истраживањима. У нашу замљу не долазе да се баве истраживањем на простор који није уопште истражен, већ управо на оном који је већ истаржен", напоменуо је Бачевић.

Рекао је да се мора пронаћи начин да сви који долазе знају да то морају да плате.

Посланица ДС-а је упитала да ли ће бити промена висине рудне ренте за прераду гаса и нафте, будући да је она сада само три одсто, што је, како је оценила, ниско.

Бачевић је одговорио да рудна рента јесте ниска, али да Србија, с друге стране, има неке друге користи, попут неплаћања пенала за оно што није испунила.

У прилог томе, Бачевић је навео пример - ако Србија у једној години договори три милијарде метара кубних гаса, а повуче једну милијарду, она би, поштујући различите уговоре и стандарде које важе за друге државе у Европи, морала да плати пенале између 300 и 400 милиона евра.

С друге стране, како је објаснио, та разлика од три одсто рудне ренте до пет одсто на годишњем нивоу прераде и експлатације нафте и гаса не прелази никада 25 милиона евра.

"Лепо је имати у буџету 25 милиона више, али лепше је сачувати тих 200, 300 или 400 милиона у истом буџету, јер нас нико не гони да платимо пенале које не бисмо морали да платимо да није тог споразума из 2008. године", рекао је Бачевић.

Истакавши да потпуно подржава пројекат "Јужни ток", Бачевић је оценио да је то до појаве пројекта "Морава" највећи пројекат, и "не треба га спутавати", јер Србија од тога има само користи.

Одбор је усвојио Информацију о раду Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања за период мај-јул 2013. године.