Обрачун са сивом економијом

Буџет Србије годишње губи и до 300 милиона евра због шверца дувана и нафтних производа. Због пораста сиве економије, представници те две гране привреде састали су се са челницима Владе, након чега је Влада затражила хитну акцију на сузбијању нелегалне трговине акцизним производима и доследну примену постојећих прописа у области нафтне и дуванске индустрије.

Две недеље након што је борба против сиве економије наведена као једна од мера за спас српске привреде, алармантан пораст шверца дуваном и нафтним производима окупио је водеће представнике тих грана привреде и врх власти.

Указано је на то да код нелегалног промета акцизних производа постоје елементи организованог криминала, због чега је потребно побољшати систем контроле и координацију царине, пореске управе, тржишне инспекције, полиције и тужилаштава.

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да је интерес Владе да се искорени сива економија и илегална трговина, и да компаније послују на регуларном тржишту.

"Надлежне институције ће предузети снажну и координирану акцију појачане контроле и измене прописа како би се пооштрила казнена политика и доследно спроводиле законске одредбе", каже Дачић.

Резани дуван може илегално да се набави испод тезге, али и преко интернета, што је, како сазнаје РТС, изненадило и представнике Владе. Због тога за представнике дуванске индустрије дилеме нема - пад промета и прихода може да се заустави само конкретним акцијама државе на терену.

Срђан Лазовић из компаније "Бритиш-америкен тобако" каже да очекује озбиљне заплене, потребно је да се тржиште врати у нормалу, а за то је потребна свеобухватна акција.

Привредници који су тражили састанак у Немањиној 11 кажу да сем директних губитака од 300 милиона евра за буџет и пада профита компанија, постоји и индиректни губитак - нелојална конкуренција која тера инвеститоре.

Милан Петровић из Српске асоцијације менаџера очекује мере које ће омогућити ефикаснију борбу јер сада нема казне за сиву економију тј. добит је већа од казне.

Чини се да је ово последњи тренутак за борбу против сиве економије, која према грубој рачуници поједе трећину бруто друштвеног производа.

Србији ће бити потребно од три до пет година да ниво сиве зоне сведе бар на регионални ниво, а чак десет година на ниво Европске уније. Поједине студије показују да свако треће предузеће послује у сивој зони.