Ко заслужује бенефиције?

Готово да нема онога ко не мисли да је крајње време за штедњу и рационално трошење новца из буџета. Већина је сагласна и да је потребна хитна реформа пензионог система. Када се, међутим, помене провера превременог пензионисања, и оних који имају право на бенефицирани радни стаж, неправилности се углавном виде у туђем дворишту.

Тренутно је на листи привилегованих 36 група занимања,  а ове године се проверавају бенефиције за раднике у обојеној металургији.

Запослени у индустрији прераде цинка, магнезијума и олова са зебњом чекају крај године и одлуку - када ће у пензију. Да ли ће бити промена одлучиће редовна ревизија бенефицираног радног стажа коју спроводи ПИО фонд.

Генерални секретар Асоцијације слободних независних синдиката Небојша Рајковић сматра да је неопходно да се у индустрији уради ревизија, јер се, како указује, технологија није много променила у највећем делу наших фабрика, а нарочито у некадашњим гигантима који су у реструтурирању.

Ипак, Рајковић верује да је циљ ревизије да се редукују трошкови у ПИО фонду, што, како оцењује, "уопште није добро".

Синдикалци поручују да поједине професије ипак не заслужују привилегије.

"Играч фолклора, за два напред, два назад и два у месту има 18 месеци бенефицираног радног стажа колико и рудар", наглашава Рајковић.

У време када држава покушава да штеди, радници не могу да очекују веће повластице, оцењују стручњаци. Бенефиције кроји буџет.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић оцењује да се "онолико можете ширити" колико буџет или приходи то дозвољавају.

"Пензионере актуелне, без обзира што су они радили, издржава тренутни радни састав, а број се изједначио. Значи, не можемо ширити неке привилегије", сматра Стојиљковић.

Ревизија сваких десет година

Ко заслужује привилегован положај при пензионисању, процењује се на сваких десет година. Ни овогодишња ревизија, кажу у ПИО фонду, није посебна.

Директор Сектора за остваривање права из ПИО фонда Владимир Станковић наводи да се у ревизији сагледава конкретно радно место, да се узимају резултати одређених мерања и да се у зависности од тога закључује колико је то радно место штетно по здравље и поред предузетих свих мера заштите на раду

"Апсолутно нема неких других утицаја на закључивање", каже Станковић.

Пракса показује да најбоље пролазе они који не раде послове опасне по здравље, али су у њиховој близини. Најчешће се замера што бенефиције имају, на пример, и шалтерски службеници у полицијским станицама.

Једино нема дилеме да они који се баве најопаснијим пословима заслужују ту привилегију.

Председник Полицијског синдиката Србије Вељко Мијаиловић указује на пораст криминалитета у друштву, као и на то "ко мора да се супроставља том криминалитету и на који начин, са којим средствима и у којим условима и са којом мотивацијом".

Следеће године на провери ће се наћи запослени у индустрији челика, док је за ревизију у полицијским станицама и касарнама неопходна одлука ресорних министарстава.