Беспарица кочи сетву

Сетва пшенице требало би да се обави на око 600.000 хектара, односно на око 10 одсто више површина него прошле јесени. Због смањеног рода и ниже цене индустријског биља, пољопривредницима недостаје новац за већа улагања. Расте цена на светском тржишту, па је и код нас пшеница за четири динара скупља него у време жетве.

У поседњих десетак дана, пало је, у просеку, око 50 литара воде по метру квадратном, што ће, кажу стручњаци, касније погодовати клијању пшенице.

"Земљиште је веома повољно за сетву, влажност земљишта веома добра за пре свега припрему и обраду, а касније и за сетву пшенице", каже агрометеоролог Срђан Миликара.

Због ниске цене индустријског биља и кукуруза, земљорадници неће имати довољно новца да уложе у сетву. Зато ће многи користити мање квалитетно семе, јер се килограм семенске пшенице креће од 35 до 50 динара.

"И ове године сејаћемо пшеницу из амбара, јер је оригинално семе скупље уз добру агротехнику биће сличан принос као да смо сејали оригинално семе", каже Живко Растовић из Крњешеваца.

Процена је да ће таквим семеном бити засејана трећина површина. Стручњаци упозоравају да ће од пшенице са тавана бити мањи принос по хектару, и то од десет до двадесет одсто. Ипак, има могућности да се смање трошкови сетве, а да приноси не буду мањи.

"Уколико се определимо за редуковану обраду земљишта смањује се број прохода пољопривредним машинама за неколико пута то ће смањити потрошњу горива за десетак литата по хектару", наводи Ђорђе Гламочлија са Пољопривредног факултета у Земуну.

Пре две године, сетва пшенице по хектару коштала је око 25.000 динара, прошле 31.000, а ове јесени биће за хиљаду динара скупља.

Под утицајем иностраног тржишта, и код нас расте цена пшенице.

Јовица Николић из "Гранинпекс" Београд каже да је цена пшенице на међународном тржишту 160 евра тона односно 17 динара килограм, а у наредном периоду очекује благи раст пшенице на међународном тржишту.

Летос је пожњевено око три милиона тона пшенице. До сада је извезено око 800.000 тона у вредности 130 милиона евра. Процењује се да бисмо, до краја године, иностраним купцима могли да понудимо још пола милиона тона.