Сарадња Србије и Хрватске, сигнал улагачима

Боља економска сарадња Србије и Хрватске привући ће инвеститоре. Иако хрватски закон не прави разлику између домаћег и страног инвеститора, пракса их је направила. На 200 хрватских компанија у Србији долази тек неколико наших у Хрватској. Места за унапређење сарадње има у пољопривреди, енергетици, грађевинарству.

Привредници Хрватске и Србије разговарали су са председницима Ивом Јосиповићем и Томиславом Николићем о унапређењу привредне сарадње две земље. У Привредној комори Србије, састали су се бизнисмени и већ се договорају о првим заједничким пословима.

Сарадња две економије, слажу се сви, мора да буде боља, што ће бити сигнал инвеститорима који би да улажу у регион.

Питање које, за почетак треба разјаснити јесте како да се отворе одшкринута врата за српске компаније у Хрватској.

Директор Агенције за инвестиције Хрватске Дамир Новинић каже да хрватски закон не разликује домаћег и страног инвеститора.

"У Хрватској инвеститор може да добије између три и 18 хиљада евра за отворено радно место", додаје Новинић.

Закон не прави разлике, али их је направила пракса. На 200 хрватских компанија у Србији долази тек неколико српских у Хрватској.

"Можда је мало и политика одиграла своју улогу, можда је тај несрећни рат направио што је направио, мислим да привреда и економија морају да иду напред", каже Бернарда Цецеља из предузећа "Бернарда".

Потпредседник Привредне коморе Србије Раша Ристивојевић признаје да су догађају претходних година имали утицали, али каже да је тога све мање.

"Велике компаније, које желе да инвестирају у Хрватској, свесне су да имају и неке друге проблеме, од конкурената и из Хрватске и из еврпских земаља", објашњава Ристивојевић.

Председник Хрватске привредне коморе Надан Видошевић каже да је Хрватска у свом приватизацијском процесу имала доминантно преузимање наших компанија, што је започето још у ратном периоду.

"У тим околностима, тешко да су српске компаније могле да се носе са конкурентима, банкарским сектором Италије, Аустрије, мобилним оператетима Немачке. Нешто другачијаситуација је била у Србији и ми смо то искористили", наводи Видошевић.

Различити погледи на прошлост обавезују на исти поглед на будућност. Сарадња две земље води до трећих, а направљени су и први кораци.

Бошко Славковић из краљевачке "Фабрике вагона" открива да већ од сутра крећу са заједничким пословима.

"Својевремено, 'Фабрика вагона' и 'Ђура Ђаковић' је пред сам рат извозила велики број вагона за Ирак, где смо заједно извозили и наступали", подсећа Славковић.

"Агроиндустријски сектор у Србији има огроман потенцијал, као што имају потенцијал уговори о слободној трговини са Русијом и другим земљама", каже Дамир Куштрак из "Агрокора".

У последњих десетак година, две земље су 20 пута повећале размену. Ипак, има места да се сарадња унапреди у енергетици, метало-прерађивачкој индустрији, грађевинарству.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом