При крају преговори о хрватским цигаретама

Преговори о стопи опорезивања хрватских цигарета приликом увоза у Србију у завршној су фази, али коначног договора још нема и ништа није потписано. Та одлука на крају мора бити потврђена у парламенту, изјавио је у Скупштини министар спољне и унутрашње трговине, Расим Љајић. 

Србија је јуче Европској комисији послала писмо у којем је рекла да прихвата методологију, односно да "жели да разговара", рекао је министар.

"Никада нисам рекао да су нам шансе велике. Рекао сам да улазимо у преговоре, да су нам руке везане. Имали смо неповољну царинску стопу, а већина других земаља је то већ прихватила", објаснио је Љајић.

Љајић је подсетио да се преговара још од новембра прошле године, али са ЕК а не са Хрватском. Он је додао да то нема везе са посетом председника Хрватске Ива Јосиповића Србији, али да "има везе са извештајем ЕК", као и да је "запрећено да ће извештај бити обојен чињеницом да договор није постигнут".

Како је министар објаснио, то није изузетак, већ правило које Европска унија користи када нека чланица улази у Унију, како би је штитила и омогућила јој да буде што припремљенија за пуноправно чланство. Тако је и Хрватска морала да се повинује правилима када су њени значајни трговински партнери Румунија, Бугарска, Мађарска и Словачка, ушле у ЕУ.

Према Љајићевим речима, неповољна позиција Србије о питању увоза хрватских цигарета потиче из споразума с Хрватском о царинама за поједину робу, којим је дефинисано да царинска стопа за увоз цигарета буде 15 одсто, а за извоз наших у Хрватску 38 одсто.

То је, како је објаснио, довело до тога да Србија годишње не прода ниједан камион, а Хрватска чак 1.600 тона. Приликом уласка у ЦЕФТА, додао је Љајић, преузете су те царинске стопе које су важиле на основу споразума које су земље имале.

Министар је изјавио да Србија, ипак, може очекивати погодност за извоз цигарете у Хрватску уз стопу од 0,0 одсто, а била је 38 одсто, као и да Београд настоји да повећа квоту за извоз шећера у ЕУ. "Први пут можемо да очекујемо да имамо повећане те квоте. То није лако. Не кажем да ћемо успети, али оптимизам постоји", рекао је Љајић.

Који су разлози да Србија излази на тај начин у сусрет Хрватској, као и "шта смо ми од њих добили да бисмо направили такав уступак", упитао је министра трговине посланик ДСС-а Дејан Михајлов. Он је додао да "у Хрватској не могу да буду постављене ни двојезичне табле, а Србија, под неповољним условима, увози дуван из фабрике у Ровињу".

Посланик ДС-а Божидар Ђелић апеловао је на Владу Србије да не прихвати преговарачки оквир све док Србија не добије нешто заузврат. "Апелујем на Владу да не прихвати оквир све док нешто не добијемо. Не можете да дајете, а да ништа не добијате", рекао је Ђелић.

Ђелић је истакао да дуванска индустрија није само извоз цигарета, то је југ Србије, пољопривредници у Врању и Нишу који производе дуван. "Чини ми се да сте направили грешку", поручио је Ђелић.

Либерали су, такође, упитали зашто је Влада крила да је пристала на ту стопу и зашто посланици то сазнају преко Твитера.

Посланик ЛДП-а Иван Андрић рекао је да се пре свега ради о 130.000 радника у тој индустрији који ће тиме бити оштећени, и затражио да Влада достави "шта је договорено и шта је прихваћено".