Шта доноси реформа пензија

Владин пакет мера дао је оквир пензијске реформе коју би идуће године требало да потврди нови закон. За сада је извесно да ће жене касније одлазити у пензију, али ће то померање бити поступно. Код мушкараца, услови пензионисања остају исти, док се за превремено пензионисање и једних и других уводи, највероватније, трајно умањење пензије.

Како су се надали, садашњи и будући пензионери за сада су добро прошли. Солидарни порез их је заобишао у широком луку, а дужи радни век очекује једино жене. Оне ће 2020. године у пензију одлазити са 63 године.

По свему судећи, још идуће године то ће моћи са 60, а онда ће сваке наредне радити по шест месеци дуже.

Ресорна министарка у време почетка реформе пензијског система Гордана Матковић подсећа да је радни век жена од 2001. године продужен за пет година и да су још три године - права мера.

"Не постоји оправдање да жене одлазе у пензију раније, имајући у виду да дуже живе", сматра бивша министарка за рад и социјалну политику и оцењује да је померање на 67 година, које је помињано у јавности, превише за Србију и ову генерацију.

Жене у просеку пензију примају 17 година, а мушкарци 15. Будући закон требало би да води рачуна о томе колико ће дуго неко примати пензију, па ће они који у пензију одлазе касније имати већу, а они који се раније пензионишу, нижу пензију.

За максималан износ неће бити довољан пуни стаж.

"То би требало да значи смањење пензије за сваку годину превременог пензионисања за пет до шест одсто, односно повећање пензије за сваку годину пензионисања након старосне доби за шест до седам одсто", објашњава Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Гордана Матковић указује да то није потпуна новина и подсећа да се некада говорило о "пуној пензији по оба основа".

Рекордна издвајања за пензије

Са издвајањем 28 одсто буџета за дотацију пензија, односно 13,3 одсто бруто домаћег производа за целокупну исплату, у врху смо европских земаља.

Док Словачка, Бугарска и Румунија издвајају готова упола мање од нас, Мађарска и Грчка су у сличном проблему.

"Чињеница је да са оволиким учешћем расхода за пензије БДП-а од преко 13 одсто, по чему смо негативни економски рекордери, ми се не можемо надати никаквом економском расту, јер ми једноставно, на неки начин, једемо своју будућност", истиче Алтипармаков.

Смањује се животни стандард и старих и младих, јер се, како указује, не остављају средства за инвестиције.

Закон о буџетском систему прописао је циљ да се удео трошка за пензије смањи на 10 одсто БДП-а. Томе треба да допринесе и реформа која одлаже пензионисање.

У овом тренутку, 70 одсто мушкараца у пензију је отишло пре 65. године, док је половина пензионерки то учинила пре 60. године.