Са отпремнином у сопствени бизнис

Како је најављено у Министарству привреде, у уторак ће јавно бити позвани инвеститори за 179 предузећа у реструктурирању. Она за која не буде заинтересованих, а процењена су као губиташи, отићи ће под стечај или ће бити угашена. То значи и велики број људи који ће, са отпремнинама напустити та предузећа. Без праве идеје шта урадити, новац од отпремнине, по правилу, буде потрошен за подмиривање потреба у домаћинству.

После 30 година рада у Хемијској индустрији "Жупа", електричар Милован Анђелковић у септембру је остао без посла. Разлог - реструктурирање предузећа. У међувремену, Анђелковић се сам снашао и део отпремнине уложио у сопствени бизнис.

Милован Анђелковић, бивши радник предузећа "Жупа" каже да има свој мали посао који је почео раније. Реч је о воћњаку од 70 ари у који ће даље улагати да би од тога успео да направи неки посао.

Уместо да покрену сопствени посао, већина отпремнину потроши на отплату дугова, а многи се почасте путовањем, новим аутом, неким кућним апаратом, и тако остану без новца. Онда често постану социјални случајеви и траже посао преко Бироа рада.

Национална служба за запошљавање у просеку два пута годишње организује бесплатну обуку за покретање новог посла. Помажу и субвенцијама.

"Лица која желе да конкуришу практично прво пролазе овај програм едукације, на основу тога се испомажу са истраживањем тржишта који можда и јесте најважнији моменат у смислу разраде пословне идеје", каже Снежана Крагуљ из Националне служба за запошљавање.

Овакви, појединачни напори да се они који су постали технолошки вишак "снађу", нису довољни.

Потребна је стратегија на нивоу државе, кажу стручњаци. Предлажу да се уз средства за социјални програм, људима понуди да удруже своје отпремнине и започну заједнички посао, а да им држава помогне бесплатним простором, едукацијом и правном помоћи. До решења, корак по корак.

Едита Кастратовић, стручњак у области предузетништва каже да је неопходно утврдити реалан број радника, анализирати старосну и квалификациону структуру, анализирати локације простора, објеката, извршити процену финанскијских средстава која су потребна за реализацију социјалних програма, обавити разговоре са радницима, понудити профитабилне предузетничке програме.

На тај начин смо новцем који је у овој години исплаћен радницима чија су предузећа отишла у стечај, могли да оснујемо десетине фабрика, које би те и друге људе упослиле, кажу стручњаци. Нисмо јер, тврде, држава још увек нема јасну идеју о мерама за њихово запошљавање.

У Влади кажу супротно. "За младе, вишкове запослених и лица која немају квалификацију припремају се посебни пакети мера и услуга", наводе у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

Без обзира на то што држава још нема прецизне податке о броју људи који ће приликом приватизације, стечаја и гашења предузећа остати без посла, надлежни обећавају да ће издвојити знатна средства за њихове отпремнине.