петак, 11.10.2013, 19:30 -> 19:49
Фонд за развој или за бацање пара?
После одлуке Министарства привреде да блокира одобравање кредита из Фонда за развој, из Владе најављују наставак рада Фонда, али са већом контролом доделе кредита. Привредници и стручњаци упозоравају да је повољније кредитирање неопходно привреди, али да се зна по којим критеријума.
Из касе Фонда за развој 52 предузећа су очекивала кредите са каматом мањом од три одсто на позајмице од скоро милиона евра. Уместо тога, дочекала их је Владина одлука о стопирању позајмица због ранијих пропуста - недостака јасних критеријума за одобаравње и процене ризика.
Саветник министра привреде Душан Павловић сматра да се Фонд претворио у фонд за бацање пара.
"Ако би Фонд хтео да настави да даје кредите, мора да промени два критеријума. Прво, да зна зашто се неком предузећу даје, а неком другом не даје кредит и друго, да се зна који је критеријум за процену ризика неког кредита", објашњава Павловић.
Фонд за развој располаже са 217 милијарди динара, од чега је 40 одсто до сада наплаћено, исто толико ненаплаћено, а 20 одсто се плаћа са кашњењем.
Министарка енергетике и чланица Управног одбора Фонда за развој Зорана Михајловић каже да се процес не можете зауставити, али се може боље контролисати.
"Економија је као бицикл, педале се окрећу. Фонд за развој ће наставити да ради, али ће свакако контрола и то како се дају кредити да буде много интензивнија", додаје Михајловићева.
Стручњаци кажу да се и раније доста говорило о пропустима у раду Фонда и да би сада требало да се постави и питање одговорности за доделу кредита.
"Годинама се прича о томе да Фонд за развој представља сурогат банку и да служи за трансфер новца, нарочито по политичкој линији. Врло често су кредите добијала предузећа која то не заслужују, која су велика и могла су и од комерцијалних банака да узимају кредите", објашњава урендица магазина Економетар Радојка Николић.
За многе привреднике, посебно мале, кредити Фонда за развој били су спас и редовно су их отплаћивали, због чега апелују да се са таквим повољним кредитрањем настави.
"Ако одређене индустрије, а код нас су пољопривреда и ИТ индустрија препознати као шансе за Србију, знамо да се профитне стопе у тим индустријама крећу 10 до 15 одсто, онда је нормално да кредитна задужења имају оптерећење испод те профтне маргине", каже Владан Атанасијевић из Националне алијансе за локални економски развој.
Осим да се Фонд за развој реформише, постоји и опција да постане Гарантни фонд, који не би одобравао, већ би само гарантовао за кредите које би додељивале банке под условима повољнијим него што су сада.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар