Функционери неће моћи да примају неколико плата

Министар финансија Лазар Крстић поручује да државни функционери више неће моћи да седе на неколико столица и примају и по пет пуних плата из буџета.

"Њихова додатна примања неће бити опорезована као ни плате у јавном сектору, али ће бити преиспитана или сасечена", рекао је Крстић у интервјуу за Блиц.

Он је истакао да ће за највише два месеца постојати регистар и да ће се тачно знати колико запослених у јавном сектору прима по неколико плата или накнада и колико је то оправдано.

"Бићемо врло агресивни, па ћемо накнаде с друге, треће или пете функције смањивати или укидати", казао је Крстић, истичући да је и сам био постављен на неколико места, али да се повукао.

Он је нагласио да је Влада новим економским мерама покушала да заштити најсиромашније, али да ће истовремено кажњавати функционере који праве аномалије, те да ће уз пензију бити немогуће примати и пуну плату из буџета.

Крстић је поновио да бисмо се, без повећања ПДВ-а и опорезивања плата у јавном сектору, најкасније почетком 2015. године "суочили са проблемом ликвидности и морали бисмо да радимо много грубље потезе".

"Сценарио би била Аргентина, вратили бисмо се у 1993. годину, имали бисмо општи крах, слом, још већу незапосленост", оценио је Крстић, наглашавајући да је повећање доње стопе ПДВ-а "минимум с којим смо морали да идемо" и да ће поскупети само одређене групе производа које чине мање од половине потрошачке корпе.

Он је, такође, изразио уверење да ће укупан ефекат бити смањење сиве економије пошто ће се она много агресивније контролисати и сузбијати.

До краја године могуће још једно задужење

Крстић је, поред тога, рекао и да ће се до краја године вероватно ићи на још једно задужење и у том погледу истакао да постоје три могућности - кредити од Уједињених Арапских Емирата, издавања еврообвезница на међународном тржишту и зајам који је понудио ММФ.

Министар финансија је казао да ће пензије 2014. године расти два пута - у априлу 0,5 одсто и у октобру један одсто, а да су већ предузете мере да би се надоместио мањак прихода у буџету, пошто су министарствима смањени дискрециони трошкови попут путовања за 30 до 35 одсто.

Он је рекао да се уводе комбиноване мере које контролишу буџетски минус, а с друге стране, имају циљ да генеришу привредни раст и привуку инвеститоре.

На питање колико ће људи следеће године наћи посао, Крстић је казао да то зависи од тога колико ће се успешно ове мере спроводити, али и истакао да се већ виде позитивни ефекти.

Крстић је поновио да би наш јавни сектор, имајући у виду референтне земље, требало да запошљава укупно 520.000 људи, а да тренутно постоји вишак од око 30 одсто.

Министар је, такође, рекао да постоје интересенти за 179 предузећа у реструктурирању и да инвеститори са којима је разговарао кажу да је "Србија данас са економске и политичке стране једна од ретких светлих тачака".

"У многим предузећима постоје здрави делови, а ако су инвеститори спремни да уложе, држава би им сигурно помогла, па и преузела обавезе на себе", казао је Крстић.