Препакивање потрошачке корпе

Приходи у буџету до краја године биће 20 милијарди динара мањи него што је предвиђено ребалансом буџета. Влада ће тај мањак покушати да надокнати штедњом, али ако не успе, мораће да ради нови ребаланс буџета, упозорава министар финансија Лазар Крстић.

Листа производа на које се примењује нижа стопа ПДВ-а, кажу у Министарству, усклађује се са ЕУ, и све што буде мимо те регулативе мораће да се пребаци у групу са већим порезом.

Нижом стопом ПДВ-а од осам одсто, а која се од нове године повећава на 10 процената, опорезује се промет добара и услуга - од хлеба и млека, шећера, воћа, поврћа и меса, преко житарица, лекова, до ђубрива и дневних новина - списак са 21 ставком.

Од нове године, са тог списка, хотелске услуге и ИТ прелазе у групу са вишим порезом - са осам на 20 одсто.

"Ако узмемо пример да је цена ноћења 4.000, ако је то 12 одсто, то значи да ће цена ноћења бити 4.500. Међутим, ако узмемо да сви хотели пружају услуге исхране, ту улазе намирнице, хемикалије које такође прелазе на 20 то је 4.800 до 5.000 хиљада динара", објашњава Георги Генов из Пословног удружења хотелско угоститељске привреде.

Готово у свим европским земљама, на хотелске услуге се обрачунава нижи ПДВ, али је зато пребацивање компјутера у групу са вишим порезом у складу са прописима и препорукама Европске уније, кажу стручњаци.

Стручњак за порезе Игор Лончаревић каже да нема много простора за проширење листе роба и услуга које се опорезују по вишој стопи.

"Могло би да се пресели огревно дрво, само је питање колико би то утицало на стандард, затим то су, на пример, агенцијске вести. И ту је одређени део прибора за школу, типа пластелин, шестари, лењири, креде", објашњава Лоначервић.

Према његовим речима, и поред повећања, Србија је са стопама од 10 и 20 одсто и даље у групи земаља са умереним ПДВ-ом. "Највишу стопу у ЕУ имају Мађарска са 27 одсто и Хрватска са 25 одсто", каже Лончаревић.

Корпа скупља за 450 динара

Повећање ниже стопе са осам на 10 одсто донеће поскупљење од 450 динара на просечну потрошачку корпу од 62.000, слажу се економисти са рачуницом министра финансија. Кажу, унутар тога, на поскупљење комуналних услуга отићи ће 150 динара.

Економиста Иван Николић сматра да је за просеченог потрошача то много и вероватно ће, каже, имати негативна ефекат на привреду.

Када погледамо колики је то ефекат на цене то је до 0,5 неће бити угрожен циљ НБС у погледу инфлације у овој години. Може се очекивати благи пад промета и привредне активности по том основу.

Иста је и рачуница гувернерке Табаковић и зато, каже, остаје при процени да ће се инфлација смањивати и да ће раст цена за целу годину бити око пет процената.