Шест мера за опоравак привреде

Влада Србије представила је на отвореној седници нове економске мере које треба да донесу уштеде у државном буџету, обезбеде фискалну стабилност и привредни раст. Пакет нових економских мера предвиђа смањење плата у јавном сектору, повећање ниже стопе ПДВ-а за неегзистенцијалне производе са осам на десет одсто. Мере предвиђају и реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција, уштеде у домену роба и услуга, узимање јефтинијих кредита, побољшање пословног амбијента.

Министар финансија Србије Лазар Крстић, који је представио пакет мера, у уводној анализи оценио је да је економска и фискална политика у Србији од 2008. године била у најмању руку неодговорна и нетранспарентна.

"Од 2009. године имамо хроничан дефицит и једина смо земља у источној Европи која до сада није успела да га смањи", рекао је Крстић.

Сада смо у ситуацији да 28 одсто буџета одлази на пензије, 27 одсто на плате у јавном сектору, а нико тачно не зна колико одлази на субвенције, нагласио је Крстић.

Министар финансија је мере груписао у шест области. Без ових мера, истакао је Крстић, држава Србија банкротирала би у наредне две године.

Смањење плата у јавном сектору 

Прва мера односи се на смањење плата у јавном сектору од 2014. године.

Износи преко 60.000 динара биће смањени за 20 одсто, а преко 100.000 за 25 одсто. Прецизније, биће смањиван само део плате који прелази наведене суме.

"То значи да ће они који примају 60.000 или мање и даље примати исто толико, ко прима 70.000 примаће 68.000, ко прима 90.000 примаће 84.000, а ко прима 130.000 примаће 114.500", рекао је Крстић и додао да је та мера неопходна док се не реформише државна администрација.

Очекује се уштеда од 100 до 150 милиона евра (0,3 одсто БДП-а), што зависи од процена броја запослених у јавној управи. Према подацима из регистра о запосленима у јавном сектору на основу најновије рачунице, у јавној управи ради око 660.000 запослених, али Крстић напомиње да тај број може на крају да износи и 700.000.

Повећање ниже стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто 

Друга мера односи се на приходну страну буџета - најнижа стопа пореза на додату вредност биће повећана са осам на 10 одсто за неегзистенцијалне производе. Поред тога, поједини производи и услуге могли би да буду "премештени" у категорију за коју се плаћа већа стопа ПДВ-а од 20 одсто.

Овде можете погледати Члан 23. Закона о порезу на додату вредност.

Поред тога, најављује Крстић, радиће се на сузбијању сиве економије, биће уведени јединствени електронски порески обрасци, онлајн контрола фискалних рачуна, појачана теренска контрола, а биће обављена и темељна реорганизација Пореске управе.

Повећањем ПДВ-а са осам на 10 одсто, образложио је министар, просечна потрошачка корпа која сада вреди 65.000 динара биће скупља за 450 динара.

Крстић је навео да би увођењем ових мера требало да годишње буде обезбеђено око 200 милиона евра, док би се још око 150 милиона евра добило сузбијањем сиве економије, шверца и нелегалне продаје дувана.

Реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција 

Треће мера односи се на реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција.

Буџет Србије ће на почетку сваке од наредне четири године бити у минусу од 200 до 400 милиона евра због дуговања јавних предузећа.

"Кроз процес реструктурирања јавних предузећа борићемо се да што мањи део тог дуга пређе на државу, да их доведемо у стање да их сами сервисирају, али је реално стање да ће велики део тих дугова прећи на државу", навео је министар. Како је додао, проблем је оно што је већ учињено и што ћемо морати да платимо у наредне четири године.

Крстић је, осим реструктурирања великих јавних система, најавио и завршетак приватизације 179 предузећа.

Подсетио је да су у Србији субвенције које даје држава двоструко веће него у другим земљама.

"Можда је најболније то што имамо најнетранспарентнији модел доделе тих субвенција. Неретко се дешава да новац од субвенција завршава код оних који су блиски са политичким системом", рекао је Крстић.

Србија је кренула ка ЕУ и, каже Крстић, не сме више да даје државну помоћ осим пољопривреди и железници.

Ипак, најавио је да ће држава, у складу са финансијском ситуацијом, наставити да даје субвенције, наводећи као пример кредите привреди и олакшице за стране инвестиције и запошљавање, али у смањеном обиму.

Уштеде у домену робе и услуга

Следећа мера односи се на уштеде у домену робе и услуга. Крстић напомиње да су сва министарства добила задатак да сама одреде које ће уштеде направити у оквиру десет одсто снижења цена робе и услуга.

"Можда то није билансно најефектнија мера, али је зато мање болно и показује дисциплину, као и жељу да се промени свест и однос свих нас према државним парама, најпре нас у Влади", рекао је Крстић, који очекује да се на тај начин уштеди 30 до 40 милиона евра.

Узимање јефтинијих кредита

Као једну од мера, министар финансија навео је и коришћење јефтинијих кредита, до којих ћемо, како је рекао, доћи пре свега билатералним контактима и дипломатским везама.

"Тим начином ми признајемо да смо болесни и крећемо у оздрављење користећи мере и политичко јединство које стоји иза предложених потеза", рекао је Крстић.

Побољшање пословног амбијента

Радићемо на знатном побољшању пословног амбијента, за шта је потребно променити законску регулативу, пре свега Закон о раду, али и поједноставити процедуру за добијање грађевинских дозвола, док ће држава морати да промени и модел инфраструктурних инвестиција, најавио је Крстић. Србија ће морати знатно да побољша углед и перцепцију амбијента, јер то је прва и основна препрека свима кад размишљају да ли да инвестирају у нашу земљу.

Да би се то постигло, нужна биће промена појединих закона, посебно Закона о раду, чиме би било омогућено флексибилније запошљавање и отпуштање.

Потребно је и да процедура добијања грађевинских дозвола буде једноставнија, рекао је министар и додао да ће Министарство финансија морати да промени прописе који се односе на висину накнада, али и да их учини транспарентнијим.

"Мораћемо да променимо модел инфраструктурних инвестиција, држава више неће моћи да буде финансијер, а један од модела биће јавно-приватна партнерства, при чему ћемо се трудити да што већи део посла изводе домаће фирме", рекао је министар финансија.

О структурним реформама 2014, ефекти мера 2015.

Крстић је најавио је да ће се о структурним реформама детаљније разговарати 2014. године, а да се ефекти мера које Влада Србије предлаже очекују 2015.

Најављујући да је нужно повећање издатака за социјалну заштиту најугроженијих и то за 50 одсто, а за шта је потебно 60 милиона евра, Крстић је најавио да следе и реформа државне управе, увођење јединствених платних разреда и коефицијената међу различитим органима у власти.

"Биће промењен и Закон о државним службеницима, да бисмо могли да награђујемо оне који вредно раде", рекао је Крстић и предочио наставак реформе пензионог система уз даљу индексацију пензија у 2015. и у 2016. од по 0,5 одсто два пута годишње.

План је, како наводи, да до 2020. приближимо границу за пензионисање за мушкарце и жене и да, до тог рока, она буде за жене 63 године, а за мушкарце 65 година.

"Мораћемо да разговарамо 2014. и о укључивању пенала за ранији одлазак у пензију", рекао је министар.

Наводећи да се разматра реформа пореског система, као и укидање олакшица код пореза на добит предузећа, Крстић је нагласио да су здравство, школство и наука стубови одрживог развоја Србије, и да због тога треба да имају специјалан третман, уз неопходност да функционишу ефикасније.

"Не можемо да штедимо, али не треба да дозволимо нерационално понашање и неефикасност у тим секторима", истакао је Крстић.

Хронологија седнице Владе: 

10.15 - О мерама говори министар финансија Лазар Крстић. Дефицит буџета је 4,7 одсто, а процене ММФ-а крећу се и до осам одсто. Јавни дуг од 58 до 60 одсто, упозорава Крстић.

10.25 - Без ових мера, банкротирали бисмо у наредне две године, тврди Крстић.

10.30 - Прва мера: Смањење зарада у јавном сектору. Износи преко 60.000 динара биће смањени за 20 одсто, а изнад 100.000 динара за 25 одсто. Примера ради, онај који је зарађивао 90.000 динара, зарађиваће 84.000.

10.37 - Друга мера се односи на приходну страну: повећање ниже стопе ПДВ-а за неегзистенцијалне производе са осам на десет одсто, а нека роба ће бити пребачена у категорију на коју се плаћа већи ПДВ.

10.40 - Трећа мера односи се на реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција.

10.45 - Мере предвиђају уштеде у домену робе и услуга, узимање јефтинијих кредита на основу добрих дипломатских односа, побољшање пословног амбијента.

10.55 - Дачић: Цела Влада стоји иза ових мера. Циљ је био да мере најмање погоде најсиромашније слојеве становништва, а да систем живне у наредних десет година.

11.10 - Очекујем да ове мере подрже ММФ и Фискални савет, каже Александар Вучић.