Српски произвођачи траже европске услове

Либерализација тржишта по којој ће већина пољопривредних производа моћи да се увози без царине ступа на снагу од 1. јануара 2014. године. Да ли су домаћи произвођачи спремни за конкуренцију из развијених земаља?

Иако се већ годинама прича да ће од 2014. године српски произвођачи морати да се равноправно суоче са колегама из Европске уније, чини се да се мало тога урадило како би се повећала и продуктивност и конкурентност овдашњих пољопривредника.

Пољопривредник из Дупљаја код Ваљева Драгомир Виторовић каже да су српски трактори стари у просеку 30 година, док су европски стари свега пет до шест. "Њихова инфраструктура села у односу на нашу инфраструктуру далеко је боља. Код нас су електромреже старе по 50 година", објашњава Виторовић.

Пољопривредници кажу да нису против конкуренције, али траже да послују под истим условима као и њихове колеге у Европи.

Пољопривредник из Заблаћа код Чачка Мирко Зарић објашњава своје искуство са људима који су им продали семе из иностранства. "Он, када тамо производи кромпир, има 300 евра субвенције по хектару, а ја немам ни пети део тога. Они у некој трци од 100 метара, у старту имају предност од 50 метара", објашњава Зарић.

Проблем је и што су многа српска села остарила, па ће либерализацију тржишта највише осетити мала и старачка газдинства која не остварују знатнију зараду. Стручњаци упозоравају да би бројна домаћинства могла да се угасе.

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић каже да ако посматрамо период од наредних десетак година, онда је то цифра од 250 хиљада газдинстава. "То је зато што смо ми од 2002. до 2012. године изгубили 150 хиљада породичних газдинстава у амбијенту када смо имали колико толико заштићену пољопривреду", каже професор Шеварлић.

У ресорном министарству подсећају да Србија од 2000. године Европи продаје већину пољопривредних производа без царине, што је резултирало већим извозом од увоза. Верују да ће либерализација имати и позитивне и негативне стране.

Државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић сматра да је позитивно што ће конкуренција бити већа на домаћем тржишту, пре свега у трговинским ланцима где ће цене појединих прозвода бити ниже у корист потрошача у Србији.

"Са друге стране они који нису озбиљно схватили протеклих 13 година где смо имали бенефит од ЕУ и нису себе спремали, улагали новац у инвестиције које су добијали од државе, они што подижу њихову конкурентност, они ће сигурно бити у проблему", објашњава Голубовић.

Иако ће многи производи у Србију од нове године стизати без намета, за одређене ће се царина ипак задржати. Пре свега за месо, млеко, шећер, брашно, уље. Такође, и сезонске царине остаће на снази све док земља не постане чланица Уније, а то је посебно важно за произвођаче поврћа.