петак, 04.10.2013, 11:44 -> 11:51
Где иду вишкови од кусура?
У Србији се роба и услуге наплаћују у непостојећим апоенима, односно у "парама" које већ пет година нису у оптицају, те да није познато где вишкови од тако насталих кусура одлазе, саопштила је Асоцијација потрошача Србије.
Асоцијација потрошача Србије (АПОС) саопштила је да се у Србији роба и услуге наплаћују у непостојећим апоенима, односно у "парама" које већ пет година нису у оптицају, те да није познато где вишкови од тако насталих кусура одлазе.
"У Србији, и после укидања 'пара' у кованицама, трговци, али и државна предузећа, и даље истичу цене у непостојећим апоенима. Подразумева се да се кусур задржава, а поставље се питање - где тај вишак одлази", пише у саопштењу АПОС-а.
Апелује се и предлаже надлежним органима да се вишкови од заокруживања цена уплаћују у одређени фонд за хуманитарне сврхе и додаје да је "штедња кусуром" такође добра иницијатива која постоји у другим земљама.
"На пример, Америчка национална банка омогућава потрошачима да се пријаве на услугу 'Задржи кусур', чиме кусуре од неколико центи стављају на посебан штедни рачун, па просечан потрошач у Америци на крају године оствари добит и до 200 долара", указује АПОС.
Како се наводи, потрошач је у целом свету највећи инвеститор, а најслабији учесник на тржишту, што у Србији "нико не цени, а ово друго се злоупротебљава, па и када је у питању истицање цена у непостојећем апоену".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар