Добрим пројектима до фондова ЕУ

Србији је сваке године на располагању око 200 милиона евра из европског буџета за помоћ на путу ка Европској унији. Четрдесет одсто тог новца одлази на изградњу институција и припрему важних докумената и мање је видљив грађанима. Средства из Уније најуочљивија су када се уложе у пројекат локалне самоуправе, на пример, у реновирање зграда, изградњу депоније или набавку возила за социјалне установе.

Европска унија је у току седам година за Србију издвојила милијарду и четири стотине милиона евра из фонда претприступне помоћи.

Део средстава, добрим пројектима заслужиле су и локалне самоуправе.

Град Краљево је пола милиона евра помоћи искористио, између осталог, да поправи квалитет живота старијих суграђана, промовише туристичку понуду и привуче инвеститоре.

Новац добијају само квалитетни предлози, трошење се ригорозно проверава, а злоупотребе строго кажњавају.

Стручњаци у краљевачкој администрацији кажу да успешност пројекта подразумева посебну обученост оних који ће писати и спроводити пројекте.

Шефица Службе за управљање пројектима Мирјана Продановић сматра да се морају дефинисати циљеви пројеката, као и проблеми заједнице које треба решити.

"Али поред добро образложеног проблема, ми морамо да пронађемо механизме како тај проблем да сузбијемо, односно како да допринесемо унапређењу квалитета живота у нашој заједници", оцењује Продановић.

За разлику од Краљевчана, Новопазарци се не могу похвалити да су успешно користили европски фонд. Тим нових, образованих људи, како очекују, решиће део проблема.

Градоначелник Новог Пазара Мехо Махмутовић наводи да проблема није било само са људима, већ и са пројектном документацијом.

Наводи да Нови Пазар тек од 2011. године има успостављен катастар непокретности као својинско власништво.

"Имали смо проблема са недостатком планске документације", додаје Махмутовић.

Препрека може бити и недостатак новца, јер 10 до 15 одсто пројеката морају сами да финансирају. Што сте више успешних пројеката спровели, већа је шанса да добијете новац за следећи. Општине у Србији нису једнако оспособљене, кажу у Канцеларији за Европске интеграције.

"Оне општине које учествују у програмима прекограничне сарадње од 2004. године, то су оне општине које се граниче са државама чланицама. Једноставно имају много развијенији капацитет у односу на, рецимо, општине на западу и југозападу Србије", каже Огњен Мирић из Канцеларије за европске интеграције.

Србија на годишњем нивоу са Европском комисијом преговара који ће пројекти бити финансирани из фонда претприступне помоћи, а своје предлоге могу дати и локалне самоуправе.

Од тих преговора зависи колико ће новца бити на располагању централном нивоу, а колико ће отићи у локалне средине.