Пословни простори зврје празни

Док пре неколико година у Србији, посебно у Београду, није било довољно квалитетног пословног простора, што је привукло инвеститоре да га граде, а данас га је, због финансијске кризе, тешко издати или продати. То не важи и за пословни простор града Београда, који нема тешкоћа са издавањем, а значајне приходе од издавања пословног простора остварује и држава.

Процењује се да је само у Београду од регистрованих 18 милиона квадрата, 3 милиона квадрата пословног простора вишак.

Горан Родић из Грађевинско-индустријске коморе Србије наводи да према подацима те установе "маса" пословног простора у земљи стоји запуштена, а приход има око 30 посто регистрованог пословног простора, рачунајући и део власништва бивше Југославије, Војске, локалних самоуправа и великих градова.

Најатрактивнијим пословним простором располаже београдска општина Стари Град, једна од ретких која нема проблема ни са издавањем ни са наплатом. Од 120 хиљада квадрата, издато је 98 одсто.

Годишњи приход од тога је око 900 милиона динара. Преостале две и по хиљаде квадрата су у поступку оглашавања. Део пословног простора враћа се старим власницима.

Катарина Симијоновић из ЈП "Пословни простор" у Старом граду каже да је у процесу реституције 2012. и 2013. године око 176 локала враћено бившим власницима, и прецизира да је то око 12 хиљада квадрата.

Очекује да се до краја рока за подношење захтева за повраћај имовине фонд пословног простора умањи за 30 посто.

И Град Београд има свега нешто више од два процента неиздатог пословног простора, који се тренутно оглашава.

У власништву има 260.000 квадрата, а на име кирије за прву половину ове године наплаћено је око 400 милиона динара.

У Агенцији за пословни простор Града наводе да имају проблема са нередовним плаћањем и непоштовањем уговора о закупу. Ипак, успевају да наплате 95 одсто планираних прихода.

Републичка дирекција за имовину располаже са нешто више од 10 хиљада квадрата, од којих је остварени приход у овој години 390 милиона динара.

Има и празног простора, за који не могу да нађу закупца.

Директор Дирекције за имовину Србије Јован Воркапић објашњава да су разлози то што ти простори нису на доброј локацији и у добром стању, као и то што је у Србији, као и у Европи, тржиште некретнина у кризи.

И за оно што је издато постоје проблеми са наплатом. Против тридесетак закупаца који дугују више од три кирије покренути су поступци ради наплате - од опомена до утужења.