Строжи закони за већу енергетску ефикасност

У Србији 80 одсто кућа нема изолацију или је она лоша, па се због тога губи 70 одсто топлотне енергије. И Европска унија има проблем са рационалном потрошњом енергије, иако доноси прописе. Постојеће директиве односе се само на нову градњу, а анализе су показале да ће 90 одсто зграда у земљама Уније постојати и у наредних пола века. Како би грађани плаћали реалне рачуне за утрошену енергију убрзано припремају још строжа законска решења о енергетској ефикасности.

Стопа рушења старих зграда у Европи је веома мала само 0,1 одсто годишње. И обнова је спора. Прописи обавезују земље чланце да већ од јуна 2014. годишње реновирају три одсто старих грађевина и то најпре у државном власништву.

"Земље Уније су прошле године на енергенте потрошиле 400 милијарди евра. Већа енергетска ефикасност тражи улагања, али и високи рачуни за струју су равни спаљивању новца. Ако мање новца трошимо за енергенте више ће остати за постицај локалној економији", каже члан Европског парламента из Велике Британије Фиона Хол.

У Европској комисији процењују да им за 20 одсто уштеде енергије само у зградарству у наредних седам година треба 70 милијарди евра. А нове зграде које ће бити изграђене после 2020. морају имати скоро нулту потрошњу енергије.

Већина земаља Уније противи се тим строгим захтевима енергетске ефикасности.

Шеф одељења за енергетску ефикасност Европске Комисије Пол Хадсон каже да постоји правило за целу Европу које је уопштено и са много различитости у земљама чланицама.

"Свака земља чланица треба да постави минимални критеријум по питању енергетске ефикасности када се зграда реновира, купује или изнајмљује кућа или стан. На свакој земљи је да дефинише шта то значи близу нулте потрошње, јер не постоји универзална дефиниција шта је нулта потрошња", наводи Хадсон.

Кампања "Реновирајмо Европу" са надлежним институцијама Уније и индустријским произвођачима тражи од Европског парламета да што пре донесе нове прописе у тој области који ће убрзати обнову старих зграда широм Европе.

Шан Хјуз из "Кнауф изолација" каже да су током последњих 12 месеци заједно радили са индустријским компанијама и Европском комисијом на "Новој Директиви о енергетској ефикасности", која ступа на снагу у јуну 2014. године.

"Ту су веома важани прописи и за европску привреду и за грађане. Покушаће да уштеде више енергије не само у зградама, већ и у друштвеној заједници где живе", каже Хјуз.

Хусеин Сатаф из Удружења Интелигентна енергија Европе каже да ће 90 одсто зграда постојати и 2050. године и да не могу да остваре циљеве везане за климатске промене уколико се не учини нешто по питању коришћења енергије у зградама.

"Идеја кампање Реновирај Европу и јесте да се у наредних пола века смање енергетски захтеви код постојећих зграда у ЕУ за 80 одсто", каже Сатаф.

О штедњи енергије и у нашој земљи се све више води рачуна. Имамо Закон о рационалној потрошњи, неки градови већ су добили енегетске менаџере, а све нове зграде од прошле јесени добијају и енергетске пасоше.

Министарство енергетике најављује да ће од Нове године формирати и Фонд за енергетску ефикасност. Грађани ће за уградњу прозора и изолацију кућа и станова моћи да рачунају на помоћ државе.