Добар извоз хемијске индустрије

У првих седам месеци ове године домаћа хемијска индустрија извезла је робу вредну милијарду евра и смањила дефицит за 10 одсто. Највише извозимо лекове, ауто-гуме, подне простирке и минерално ђубриво, и то у Европску унију и земље чланице Цефта споразума.

Могућности има и за развој неких грана које имају тржиште, заштитине знакове и традицију, али у њих дуго није улагано.

Нада ради у производњи у земунској фабрици козметичких производа 24 године. После приватизације 2009. године, каже, дошло је до великих промена.

"Машине су нове, лакши је рад и све остало што користимо, као што је менза, гардеробе и остало. Напросто, учињено нам је колико-толико пристојно да можемо да радимо", каже Нада Митрић, радница "Далија".

Нови власници уложили су 15 милиона евра у зграду, машине и истраживачки центар. Производња је већином аутоматска, тако да радници углавном раде на сортирању и паковању.

Више од 13,5 милиона производа, сопствених и разних робних марки, годишњи је резултат 160 запослених у две смене. Око 20 одсто робе извозе углавном у земље региона, а следеће године планирају пласман у Либију,Тунис и Алжир.

"Анализама тржишта које смо радили, дошли смо до закључка да можемо повећати пласман наших прозвода за 50 одсто, тако што ћемо повећати наше капацитете у производњи, а самим тим и број радника које ћемо запослити да раде на тим производима", каже Ана Жунић, директрорка маркетинга "Далије".

Ипак, није тако у свим гранама хемијске индустрије. Стручњаци кажу да се у Србији више не производи равно стакло, као ни хлор, иако имамо могућности да покренемо производњу која би покрила домаће потребе. Најпрофитабилније гране бележе раст.

"Пример је фармацеутска индустрија где имамо раст, годишњи раст од 10 одсто, код производње минералних ђубрива такође имамо раст, јер је Азотара почела да ради, а и још неколико капацитета који се оспособљавају у Србији, затим имамо добар раст гумарске производње", каже Векослав Шошевић, Привредна комора Србије.

Највећи проблем произвођача у хемијској индустрији јесте неликвидност, јер скупе иностране сировине плаћају унапред.

Посао отежавају скупи кредити и дуга наплата потраживања. Наредне године стручњаци очекују улагања од 100 до 150 милиона евра у домаћу хемијску индустрију кроз приватизацију и стратешко партнерство са страним инвеститорима.