Директори под лупом

Добар део привреде у власништву државе наредних месеци чекају велике промене. Док се полако осипа број предузећа у реструктурирању, како би се прича о њима завршила до краја јуна, нека од државних предузећа биће продата. Истовремено, из Владе најављују озбиљнију него до сада контролу рада свих директора јавних предузећа зарад увођења одговорности и тржишног пословања.

Десет највећих предузећа у власништву државе прошле године направило је минус од 69,5 милијарди динара.

"Још није успостављен систем редовног и систематског мониторинга и контроле перформанси тих предузећа, иако смо свесни чињенице да се ресурси у тим предузећима неефикасно троше", каже економиста Милан Глишић. 

То би ускоро требало да се промени јер из Владе стижу обећања да ће сваког месеца оцењивати директоре. То је корак у добром правцу, кажу економисти, али нису сигурни докле ће се стићи.

"Да имам предузеће које није остварило добре резултате, сменио бих менаџера и именовао нову управу", каже економиста Богдан Поповић.  

Према његовим речима, ако су губици огромни, онда би, по дефиницији, тектонске промене биле неопходне, али све би то било с циљем и у функцији доброг пословног амбијента.

"Очекујем да ће неко ко покуша да објективно оцени, наићи на огроман проблем: непостојање мерила знања и иституција које су у стању да то раде", каже Кори Удовички, економиста.

Да би могла да оцени рад директора јавних предузећа, држава прво треба да им омогући самосталност у одлучивању.

"То значи да регулаторна тела формирају политику цена те тако покривају трошкове. Предузеће не може бити успешно ако су цене ниже од трошкова", каже економиста Милојко Арсић.

Други услов је, како каже, да се социјална политика измести из предузеча и да не буде претераног запошљавања, да предузећа не буду места за решавање назапослености или збрињавање партијских кадрова. 

У Србији иначе постоји више од 700 јавних предузећа - републичких и локалних. У њима ради 10 одсто укупно запослених и плате су им у просеку 30 одсто више него у приватном сектору. На њих и на пензије одлази више од половине државног буџета.