Мањи порези на зараде брину општине

Најаву смањења пореског оптерећења на зараде одобравају сви, само су локалне власти забринуте. Њихове касе се великим делом пуне приходима од пореза на зараде. Претходно смањење тог пореза за два одсто умањило им је годишњи приход за 20 милијарди динара.

Због тога из Сталне конференције градова и општина поручују да би свако даље смањивање довело до озбиљних проблема у функционисању локалних самоуправа и од Владе траже да што пре закаже седницу Комисије за финасирање локалне самоуправе.

У Министарству финасија кажу да ће се при снижавању намета на рад водити рачуна о свим ефектима тих мера. 

У кратком року два пута је на рачун локалних буџета растерећивана привреда. Први пут укидањем фирмарина и драстичним смањењем такса, а потом и смањењем пореза од два одсто на зараде. У Сталној конференцији градова и општина подсећају да су пре две године били и против тога да им од пореза на зараде остаје дупло више новца, а да се трансфери из буџета преполове.

"Баш због тога што смо знали да ће у будућности доћи до тога да ће неко рећи ослободимо рад пореза и да нико неће више водити рачуна о томе да је то била последица једне политичке одлуке у неком прошлом времену, него ће трпети локалне самоуправе", каже председник Сталне конференције градова и општина Саша Пауновић.

Општинама и даље остаје 80 одсто пореза на зараде док у републички буџет иде 20 одсто. Кажу да би даље растерећење пореза на рад морало да иде на терет државне касе, јер су приходи локалних, претходним мерама умањени 20 одсто. Терет нових растерећења могли би да понесу само ако би убудуће сав порез на зараде остајао општинама.

Драган Спирић из врањског Већа за буџет и финансије истиче да локалне самоуправе очекују  партнерски дијалог са ресорним министарствима. "Треба преточити у закон колико коштају надлезности локалних самоуправа и који је то број запослених треба да обавља посао", сматра Спирић.

И док општинске власти одбацују тврдње да је прекобројне администрације много, стручњаци упозоравају да је губитке од даљег смањивања пореза на зараде тешко надоместити, јер општине стално добијају нове надлежности, од одржавања путева, а од идуће године губе приход од накнаде за грађевинско земљиште.

"Свако озбиљније смањење пореза на зараде не би могло да буде ублажено повећањем пореза на имовину, зато што је порез на имовину далеко скромнији порески облик по издашности, чак би био успех да се постигне између пет и седам-осам милијарди динара", каже економиста Горан Николић.

Многе општине сада, и до 50 одсто буџета пуне приходом од пореза на зараде. За сваку локалну касу то је највећи извор прихода, у овој години планиран је на око 160 милијарди динара.