Кредити, клијенти без заштите

Привреда и становништво у Србији задужени су са око 20 милијарди евра. И док се банке приликом одобравања кредита вишеструко штите хипотекама, каматама и разним накнадама, грађани су принуђени да потписују уговоре које често и не разумеју. С друге стране, примедбе им се ретко уважавају. Отуда је све више удружења за заштиту корисника финансијских услуга која указују на ризике и пре и после узимања кредита.

У новооснованом Удружењу за заштиту корисника финансијских услуга поручују да пре него што се упустите у замаглену кредитну авантуру, треба добро да се прерачунате.То се посебно односи на каматну политику, која према искуствима многих клијената, не одражава праву цену позајмљеног новца.

"Постоји компликована техника обрачуна камата и ту не постоји јединственост, тако да ми не сматрамо да су банке намерно правиле неодговарајуће обрачуне, него је то последица различитих тумачења појмова из уговора у закону о облигацијама", рекао је  Петар Милутиновић из Удржења за заштиту корисника финансијских услуга.

Да је са банкама могућ договор, говори и пример фирме "Беомаркинг", која је са банком преговарала о умањењу камата за чак неколико милиона динара.

"Банка је вешто успевала да нам еурибор прикаже нешто већим него што јесте и то нисмо приметили", рекао је Милан Ераковић.

Према његовим речима, друга ствка су трошкови обрачуна кредитних подтака на које банка нема права.

"Камата је њихова добит на кредиту и из добити они финансирају све своје трошкове", рекао је Ераковић.

Ризик великих камата само је једна од препрека. После калкулације са банком, следи нови ризик.

Већ две године предузећа у Србији више се раздужују како у земљи тако у иностранству. Додатни разлог за то је повећна опрезност фирми које пре него што склопе уговор проверавају финансијску ситуацију пословног пртнера, јер не помажу ни најповољније камате ако испоручену робу не можете да наплатите.

Експрети за проверу стварног финансијског стања фирми кажу да за спречавање ризика нису довољне само бројке.

"Можемо да видимо пример фирме у Пазару која је оштетила доста произвођача прехрамбене робе јер се бавила трговином и јако су се брзо ширили и сваком су били интресанни као клијент. Значи биланси су говорили једно, али је пракса показала друго", каже економски консултант Павле Влаичић портала бонитети.рс.

Иако је у земљу из иностранства кроз банкарски сектор инвестирано око шест милијарди евра, из Србије се кроз главницу и камате одлило девет милијарди евра. Са високим каматама нема конкурентног производа, па је на фирмама и појединцима да преговарају са банком о висини камата.