Муке са кућним буџетом

За стандардну потрошачку корпу треба нам готово једна и по просечна зарада или око 66.000 динара, што је 6,5 одсто више него прошле године. Иако највише трошимо на храну и пиће, ове године смо и те трошкове смањили.

Управљати кућним буџетом из године у годину све је тежи задатак. Ипак, многи се не одричу свог ужитка ни по коју цену.

Поједини становници Србије троше и последњу пару на гориво, док млади највише троше на изласке. Са једне стране постоје они који једном недељно иду на ручак у ресторан, док има и грађана који се максимално одричу многих ствари, као што су слаткиши или цигарете.

Највише новца у трговинским касама остављамо за храну и безалкохолна пића, око 40 одсто кућног буџета. На становање, воду, струју и грејање трошимо више од 17, на превоз осам одсто, телефонске рачуне упола мање, а најмање издвајамо за образовање и културу, показало је истраживање Републичког завода за статистику, које се у Србији спроводи 10 година.

"Нема неких драстичних промена, значи та структура се креће у тим неким интервалима и то је карактеристично не само код нас у земљи, него и у земљама у окружењу", објашњава Наташа Мијаковац из Републичког завода за статистику.

Куповину производа за преживљавање у последње време све више сводимо на комад, грам и милилитар - тек толико да имамо да преживимо. Све остало чини нам се да је луксуз, кажу заштитници потрошача.

"Ако неко оде у кафић и попије пиће, или ако неко оде на годишњи одмор ми кажемо 'он има пара', отишао је, па ваљда је у 21. веку то задовољавање основних животних потреба, да човек себи може да приушти да купи бензин, да се вози колима, да оде на годишњи одмор и тако даље", указује Вера Вида из Центра за заштиту потрошача.

До социјалне, материјалне и духовне беде довела нас је лоша економска политика на државном нивоу, кажу стручњаци. За опоравак неликвидне привреде, траже хитно и суштинско трансформисање јавног сектора.

Помак виде у листи са предузећима у реструктурирању, јер су многа од њих, кажу, скупо коштала државу.

"Неопходни су ови крупни реформски захвати који захтевају један шири друштвени консензус и заиста да су дугорочног карактера и то се не може ништа урадити преко ноћи", истиче Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.

Све то одређује колика ће бити куповна моћ грађана, али и сезонски фактор. У такозваним најскупљим месецима, септембру и октобру чини се да трговци немају милости.

"Уз то имамо и повећање цена гаса, у августу смо имали повећање електричне енергије, а такође треба очекивати раст нафтних деривата што није утицај Владине политике него сплет спољно политичких околности", објашњава Ђоговић.

Када се поскупљења саберу неминовно воде већој инфлацији, од планиране 5,5 одступаће највише за један одсто до краја године, прогнозирају стручњаци у области тржишта.