Задуживање, из минуса у минус

На нови дуг код банака већ дуго се у Србији ретко ко одлучује. Међутим, последњих месеци грађани су били смелији и за разлику од привреде повећали укупан износ кредита за 1,3 одсто, на 610 милијарди динара. Реч је о сезонском повећању задужености, објашњавају банкари који очекују даљи раст задуживања због трошкова за школу, зимницу, огрев.

Уз поскупљења и слабљење динара све је више оних који тешко могу да издрже од првог до првог са просечно зарађене 44 хиљаде динара. Решење којем се све више прибегава су готовински кредити, кредитне картице и дозвољени минуси.

Грађани кажу да се сналазе, да користе дозвољене минусе, готовинске кредите.

Камата на дозвољени минус је око 35 одсто, а ако се граница прекорачи, и двоструко виша. У тој зони на крају јула били су власници 290 хиљада текућих рачуна.

"Пораст доцње је резултат финансијске недисциплине, грађани су уплаћивали летовање не рачунајући да ће доћи септембар и удар на њихов буџет", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Према његим речима, најбитније је не задужити се, али је то последња истанца - онда се треба паметно задужити и то третирати као помоћ а не као приход који не мора да се врати, јер мора.

Одмах иза минуса, по цени и популарности су готовински кредити са просечном каматом од 20 одсто.

"Од готовинских кредита грађанин може имати јефтинији ауто-кредит којим се може купити само аутомобил, а не може платити порез, дуг за легализацију. Готовински кредит је за мултифункицонално завршавање најјефтинија варијанта", каже Мирослав Ребић из Сосијете женерал банке.

Према његовим речима, дозвољени минус је скуп, али једноставан, и грађани су се навикли на њега.

Упућени кажу, а банкари рачунају да ће се и убудуће грађани додатно задуживати кроз текуће рачуне и минусе јер, после трошкова за школу, следи припрема зимнице, огрева.

"Када почне да расте кредитна активност то ће значити да се земља опоравља, али ово с грађанима није добро јер они улазе у дугове и плаћају камате", каже економиста Горан Николић.

Према његовим речима, грађани се задужују зато што имају ниску куповну моћ, зато што им је у последњих годину дана за пет до шест одсто пала реална куповна моћ.