Предузетници од муке

Све више људи у Србији одлучује се да покрене сопствени посао, а после готово пет година први пут се више фирми оснива него што их се гаси. Према подацима Агенције за привредне регистре, од почетка године број предузетника и привредних друштава повећан је за 8.869.

Разлог за то су висока незапосленост, отпуштања и немогућност да се нађе добро плаћен посао, било у државном, било у приватном сектору, сматрају упућени.

Иако је поједине грађане углавном мука натерала у предузетничке воде, оптимисти су и наде им не фали. После година рада за другог, крећу из почетка, али за себе.

Предузетник Горан Перишић каже да је свестан ризика који преузима, али и да је убеђен да ће успети. Он каже да није подигао кредит, већ је уложио сопствена средства.

Данило Дрндарски каже да је сопственим средствима и заједно са страним партнером основаo консултантску фирму за енергију ветра.

Међу новим бизнисменима је и Милош Бијелић који је пре два месеца основао фирму новцем који је добио од родитеља.

То што је почетни капитал већини позајмица или наследство, стручњаке не чуди, али кажу да то није добро.

"Сасвим је логично да људи потраже прво од родитеља, да продају некретнину, пре него што помисле да уду у банку или од агенције. Тако је много једноставније  и тако је почињао приватни бизнис у Србији и пре 20 година", објашњава економиста Мирослав Здравковић.

Душан Коруноски из Уније послодаваца каже да за предузетнике постоје многа ограничења.

"Банке једноставно не виде почетнике у бизнису, а и Фонд за развој није довољан. Због тога је неопходно микрофинансирање, а у Србији и окружењу добар део њих је у сивој зони јер то није регулисано", указује Коруноски.

Мање захтева у Фонду за развој

Фонд за развој је од 2006. године одобрио око осам и по хиљада кредита за почетнике, од 500 хиљада до 4 милиона динара, у зависности од обезбеђења и величине фирме. За ову годину планирано је 650 милиона динара, а до сада је одобрено стотинак милиона.

"Има захтева, али их је мање. То је један од разлога што вршимо обавезну наменску контролу трошења средстава, и изласком на терен и кроз докуметнацију. Наравно кредити морају да се врате, врло су повољни на пет година и једна година грејс период", објашњава Слађана Бацковић из Фонда за развој Републике Србије.

У питању су, кажу у Фонду, најчешће породични послови, са једним или двоје запослених, у области услуга. Где постоји добра намера и план, бизнис успе.

"Највећи број њих не преживи три године, али им не можете одузети право на оптимизам. Предузетници су најквалитетнији део нације, ризикује имовину, време и живот, не би ли направио нешто", истиче Душан Коруноски.

Економиста Мирослав Здравковић каже да предузетници најлакше могу да крену у пословање.

"Ако опстане сваки пети и запошљава 10 радника, онда је предузетнички сектор у развоју. Свако има слободу избора, да ли ће кренути у посао или не, а и у Америци се иде логиком да ће бити угашено четири од пет", објашњава Здравковић.

Према подацима Еуростата, након Грка, Срби су најпредузимљивији народ у Европи, јер сваки четврти запослени ради за себе.