Ефикасан стечај чисти дугове

Нулта пореска толеранција донела је од почетка године блокаду рачуна више од 30 хиљада фирми. Реч је о предузећима која имају и старе дугове, нека су ушла у репрограм уз могућност отписа камата, али нису издржала темпо редовног плаћања.

Стручњаци сматрају да би ефикасан стечај био право решење за рашчишћавање дугова. Томе у прилог говори и најава премијера Ивице Дачића, у експозеу, да ће се закон о стечају мењати, и водити подстицајна пореска политика која притисак са опорезивања рада сели на опорезивање профита и имовине.

Што је већи дуг, веће су и шансе да проблем буде решен. Од 180 великих дужника чији су рачуни блокирани, они на чије рачуне стижу позамашне уплате ускоро могу изаћи из блокаде. За сада су тако дуг измириле три фирме.

Помоћник директора Пореске управе Рада Костић рекла је да су на пример једном предузећу скидали по 100 милиона дневно, када би му неко уплатио за неку обавезу.

"То аутоматски иде у буџет или фонду, зависи за шта смо их блокирали. Имали смо предузећа којима смо скидали по 50-60 милиона дневно и отуда је наплата скочила", рекла је Костићева.

Последња два месеца наплата је 10 одсто већа него у истом периоду прошле године. Принудно се наплаћује ономе ко има на рачуну, за остале, корак даље је пленидба имовине.

Стручњаци сматрају да је ефикасан стечај боље решење, јер отвара могућност да фирма брзо добије новог власника и настави производњу, чак и у случају ако се стечај заврши банкротством.

Професор Економског факултета Милојко Арсић рекао је да са становништва друштва то није лоше, јер ће се у неким случајевима ослободити имовина коју они ангажују, за неке друге предузетнике. Према његовим речима, та предузећа имају и  земљу, неке хале, неке раднике, што се може искористити, пошто није одржива производња која више кошта него што производи.

Неопходна финансијска дисциплина

За успех пореске дисциплине неопходна је финасијска дисциплина у свим областима, чему већ доприносе скраћени рокови плаћања, које је држава прва почела да примењује.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић рекао је да овај проблем неће моћи да се решава изоловано уколико се не уведе финасијска дисциплина и између самих субјеката.

"На примеру јавних комуналних предузећа, јасно је да они не могу да измирују обавезе према држави, уколико комунална предузећа не наплаћују своје услуге од грађана и од предузећа", каже Арсић.

Уз пореску дисциплину, највећи допринос пуњењу буџета требало би да да борба против сиве економије. Премијер је у експозео рекао да она захвата 30 одсто наше привреде, и то је први пут да се процена чује са званичног места.

Економиста Саша Рађеновић рекао је да је фискални дефицит БДП-а преко пет посто БДП-а.

"Наше анализе показују да је максимални ефекат сиве економије, који је могуће остварити у наредне три године, дакле по основу утеривања те сиве зоне у легалне токове, негде до један посто БДП, годишње", истакао је Рађеновић.

Истина је да предузећа не плаћају порезе само уколико им се то исплати, зато је подстицајна пореска политика уз ригорозне контроле и високе казне једино решење, сматрају стручњаци. Из Пореске управе најављују да ће до средине идуће године дуплирати број инспектора на терену.