Радна места (пре)скупа?

Финансијска помоћ за инвеститоре један је од фактора који утичу на одлуку где ће реализовати неки пројекат. Тако је Србија углавном привлачила своје улагаче. Од 2006. године из буџета је финансирано 257 пројеката који креирају више од 50.000 радних места и за то је намењено 300 милиона евра.

Из Владе поручују нема привлачења страних инвеститора без субвенција, али ће оправданост неких инвестиција бити преиспитана.

Поставља се питање колико ће убудуће бити велики мамац за стране инвеститоре. Институција задужена за привлачење инвестиција не сумња да су све досадашње субвенције биле оправдане.

Директор Агенције за промоцију извоза и страна улагања Божидар Лаганин рекао је да је пракса показала да се средства додељена из буџета кад компанија почне да послује враћају у интервалу од 17 месеци. "Имамо пример Јуре која је вратила средства из буџета за 11 месеци", навео је Лаганин.

Да је реч о до сада најбољем пројекту није сумњао донедавни министар Млађан Динкић.

"Нека нас критикују што дајемо подстицаје, али ми мислимо да је скупље када фабрике не раде", навео је Динкић.

Тако су одређена подручја од посебног државног интереса са више од 50.000 становника и стопом незапослености већом од 20 одсто у којима су могући улагачи и посебно третирани. Добијали су од 4.000 до 10.000 евра за свако ново радно место. На један уложен евро, кажу, вратило се у просеку пет.

Професор ФЕФА Михајло Црнобрња каже да је то добра вест.

"Наопако да се то није вратило, чему онда цела прича, мислим да је то добра вест, али ја сам више за то да се много више пажње посвети правном, административном систему који не коштају ништа", навео је Црнобрња.

Радно место је у просеку плаћено 4.500 евра. Са оваквом политиком подршке инвеститорима није се слагао ни, до јуче слободни аналитичар, а од данас, највероватније, министар привреде Саша Радуловић.

"Ово је била катастрофална одлука државе која нема никаквог ефекта ни на привредни раст, ни на запосленост", рекао је Радуловић.

Да су у појединим случајевима субвениције биле излишне или да су дате у већој мери него што је требало, економисти поткрепљују примерима.

"Оне које ја знам Филип Морис или "Бритиш Американ Тобако" су дошли са поприличним стотинама милиона долара без субвенција, било је наравно неких других подстицаја, застита њиховог тржишта на пет година", каже Црнобрња.

Ко инвестира у земље Европске уније има право на субвенције, ако улаже у регионе или области које је Унија одредила као стратешке. Док не постане чланица, Србији, кажу, не преостаје ништа него да издваја новац из свог буџета.

"Компанија данас и са правом очекује одређену подршку не само у финансијском смислу, него и у логистичком, давању одређених пореских погодности, земљиста", навео је Лаганин. 

Рекордери у висини државне помоћи за сада су Бенетон и Дајтек. Њима је држава за сваког новозапосленог обећала 9.000 односно 10.000 евра.