Програм запошљавања у шкрипцу

Од предвиђене 3,4 милијарде динара за запошљавање, Влада ће после ребаланса буџета ове године издвојити мање од милијарду и двеста милиона. У филијалама Националне службе за запошљавање привремено су престали да потписују уговоре о новим мерама запошљавања. У проблему су предузетници који су већ отворили радње, а немају средства за рад и послодавци који су примили новозапослене очекујући новац за опремање радних места.

У филијали у Крагујевцу кажу да обустављају нове програме запошљавања, осим оних који се односе на особе са инвалидитетом.

Мирјана Станковић из Националне службе за запошљавање у Крагујевцу каже да многи предузетници којима су ова средства крајње неопходна могу или да одјаве радње или да привремено одјаве радње док се не регулише ситуација.

"Односнo да имамо јасан став о даљим активностима односно да ли ћемо закључивати уговоре у ком обиму и којој динамици", каже Станковић.

И у Врању, где је без посла више од 30 хиљада људи, обавештавају незапослене да нема довољно новца за програме запошљавања.

Представник односа са јавношћу Службе за запошљавање у Врању Драгана Накић каже да корисницима услуга који су добили одлуке саветује да тренутно одложе активности, активности које се тичу регистрације предузетничких радњи.

"Уколико се односе на програм самозапошљавања или када је реч о програму стручне праксе саветујемо послодавцима који су добили одлуке да тренутно обуставе", каже Накић.

До посла се све теже долази, каже Радмила Васиљевић, која нема посла.

"Фризер сам тако да ми није тешко ни запошљавање, међутим нешто тренутно баш не иде", каже Радмила.

У централи Националне службе запошљавања не могу да процене колико ће недостатак средстава утицати на број запослених у овој години. Охрабрује податак да је за годину дана незапосленост ипак смањена.

"Стопа незапослености бележи пад и то са 25,5 одсто колико је била у априлу 2012. године, на 24,1 одсто, што је за око 1,4 процентна поена", рекао је Владан Божовић, начелник у Републичком заводу за статистику.

Због мањег буџета за запошљавање, не можемо знатно смањити ни сиву економију. Статистичари тврде да од укупног броја запослених у Србији, њих 18 одсто, тј. скоро сваки пети, ради на црно.