Јавни сектор, пребројавање прекобројних

Министарство финансија и привреде упутило је Влади на усвајање Уредбу о изради регистра запослених у јавном сектору. Тај регистар би требало да буде готов до краја септембра, а садржаће податке о броју људи у државној управи и њиховим зарадама.

Тако ћемо моћи да пратимо и где се повећава број новозапослених. Тренутно се само нагађа колико их се запослило у протеклој години - 1.500, како кажу статистичари, или вишеструко више, како тврде неки опозициони посланици.

Да би се у Врању добио посао у јавном предузећу или установи потребна је сагласност градоначелника и градског већа - за годину дана дали су је за 13 радника у предузећима и још неколико у градској управи.

Начелник Градске управе Врања Мирослава Младеновић каже да су имали осам  новопримељених у том периоду и то, пре свега, због повећаног обима посла или због замене одсутног радника.

Незванично, један градоначелник довео је заменика, пет помоћника, седам саветника, а нови директор једног јавног предузећа запослио пола становника своје општине.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже да постоји елемент партијског запошљавања, али и елементи рођачког и пријатељског запошљавања.

"Јасно је да сви желе да раде за више новца и мање посла, него обрнуто и јасно је да сви имају великих мотива да покушају на овај и онај начин да се запосле у јавном сектору када су услови толико бољи у јавном него у приватном сектору", објашњава Алтипармаков.

Саша Пауновић из Сталне конференције градова и општина потврдио је да је дошло до повећања запошљавања у локалним самоуправама.

"Међутим, разлози могу бити различити. Ако имате нове вртиће, морате да имате нове васпитаче. Ако имате нове надлежности наравно да имате и нове раднике", објашњава Пауновић.

Смањен број запослених за 107

А у државној администрацији број запослених за годину дана смањен је за 107, на 24.497, кажу у Министарству државне управе.

"Наш утисак, за сада, није да има превише запослених, више је то ствар целеокупне организације јавне администрације, како органа тако и броја запослених у појединим органима", наводи државни секретар Министарства правде и државне управе Гордана Стаменић.

Колико је тачно људи у целом јавном сектору тренутно нико не зна. Знаће се крајем септембра када би требало да буде готов Регистар свих запослених.

Државни секретар Министарства финансија Александар Љубић каже да оно што показују искуства неких околних земаља, пре свега Хрватске, која је такав регистар успоставила, јесте да су трошкови државе смањени 10 одсто.

"Али такав један регистар представља проблем људима који желе да га избегну, јер успостављањем једног таквог регистра ви у реланом времену имате јасну ситуацију као на длану целе Србије колико имате број запослених у јавним комуналним предузећима, локалном комуналном предузећу и у локалним самоуправама", каже Љубић.

Фискални савет процењује да је вишак око 20.000 запослених у здравству и школству и око 5.000 чиновника.

"Србија је негативни рекордер у источној Европи по издвајањима за запослене у јавном сектору са преко 12 одсто БДП-а, што је неодрживо и за приватни сктор који клеца и као крајњи резултат имамо незапосленост од 25 одсто", каже Алтипармаков.

Процењује се да у Србији из државне касе плату прима готово сваки трећи запослени или око 550.000 људи.